Bakir Izetbegović želi destabilizaciju ili redefiniciju sadašnje Bosne i Hercegovine, ističu poznavaoci trenutnih, ali i prilika u BiH od pre četvrt veka.
„Nema nazad. Samo napred. Nikakav izvorni Dejton, nikakav Vašingtonski sporazum. Ako se budemo vraćali, onda ćemo mi Bošnjaci tražiti da se vratimo na ’91. godinu i Republiku Bosnu i Hercegovinu“, saopštio je Izetbegović reagujući na podršku izvornom Dejtonskom sporazumu Milorada Dodika i njegov zahtev da se vrate 83 nadležnosti Republike Srpske koje su prenete na nivo BIH.
Parisko-dejtonskim mirovnim sporazumom završen je rat u Bosni i Hercegovini i ustanovljen novi ustavni poredak, podseća za Sputnjik Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, pa mu iz tog razloga nije jasna Izetbegovićeva izjava.
Tokom devedesetih, dodaje Proroković, kad je muslimansko rukovodstvo proglasilo Republiku Bosnu i Hercegovinu, srpsko rukovodstvo je proglasilo Republiku Srpsku, pa je i sa pravno-formalnog i sa političkog stanovišta postojao određeni dualizam u Bosni i Hercegovini, koji je na kraju rezultirao građanskim ratom.
Bakir uz Pedija Ešdauna
Negiranjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, i to u njegovom izvornom obliku, prema analitičaru Aleksandru Paviću, Bakir Izetbegović se svrstao uz svenasilna i nedejtonska jednostrana nametanja i revizije Dejtonskog sporazuma koje su sprovodili visoki predstavnici u BiH, na prvom mestu Pedi Ešdaun.
Pavić Izetbegovićevu tvrdnju da ne dolazi u obzir izvorni Dejton nego vraćanje u 1991. godinu, tumači kao vraćanje na ustav Socijalističke republike BiH. A tek to bi značilo poništavanje nezavisnosti BIH, dodaje Pavić, pošto su muslimanski i hrvatski poslanici prekršili ustav Socijalističke republike BIH kad su preglasali srpske poslanike, i to pošto je predsednik skupštine Momčilo Krajišnik već okončao zasedanje Parlamenta.
„Znači, oni su u jesen 1991. protivustavnim preglasavanjem izglasali osamostaljivanje i referendum na koji opet nisu izašli Srbi zato što su bili neustavno preglasani. Ako Izetbegović hoće da se vrati u 1991, on znači hoće da se vrati u Jugoslaviju, jer to je u stvari pravna posledica. To bukvalno znači povratak u Jugoslaviju. Ako je spreman da to predstavi svojoj javnosti, onda sjajno“, ističe Pavić za Sputnjik.
Rat ne, ali vidljiva destabilizacija
S druge strane, prema Dušanu Prorokoviću, vraćanje na osnovu iz devedesetih i negiranje Parisko-dejtonskog mirovnog sporazuma se ne može drugačije tumačiti nego kao poziv na neku buduću destabilizaciju unutar Bosne i Hercegovine.
„Ne verujem da to može proizvesti isti rezultat kao početkom devedesetih, prosto nekog većeg raspoloženja za rat i neki veći oružani sukob u Bosni i Hercegovini ne vidim. Naprosto, ljudi su umorni od toga. Međutim, da može biti pogoršanja ukupne političke situacije ukoliko bi se nastavilo sa takvim porukama, to je sasvim izvesno“, jasan je Proroković.
