Interesantno je da je Sinđelić ovim činom dobio status bukvalno nespojiv sa ulogom koju mu je tužilaštvo prethodno pripisivalo. Mada ništa manje nije interesantna ni činjenica da se gotovo svi protagonisti označeni za pokušaj da državu, po riječima specijalnog tužioca, „zaviju u crno“, danas nalaze na slobodi. A s obzirom na okolnost da se Tužilaštvo u ovom slučaju sa „teroristima“ nedeljama pogađalo i pregovaralo, cinik bi s spravom rekao da je Crna Gora, izgleda, prava država — raj za teroriste.
Naravno, u međuvremenu je cjelokupna krivica za haos u zemlji zgodno svaljena na „element inostranosti“. Na neke Ruse — u odsustvu. Biće malo istinski začuđenih ako ikada u ovom slučaju bude valjanog ishoda. Mada valjan ishod nikada nije ni bio u planu. Naprotiv, u planu je bilo upravo ono što se trenutno dešava, a to je očuvanje aktuelnog režima na vlasti, uvlačenje države u NATO alijansu. I shodno tome, udaljavanje Crne Gore od Rusije.
Na to očigledno upućuje i izjava Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara NATO-a, koji je pozdravio otvorenu istragu u Crnoj Gori i Srbiji u vezi sa, kako kaže, „pokušajem miješanja u Crnoj Gori“. I dodatno pružio punu podršku crnogorskim vlastima.
„Vidjeli smo da je Crna Gora ojačala svoje bezbjednosne i demokratske institucije, kao dio reformi ka NATO-u. Pozdravljam to i radujem se pridruživanju Crne Gore Alijansi“, saopštio je Stoltenberg.
Za to vrijeme, u Crnoj Gori se privode kraju pregovori o formiranju buduće vlade, čiji vrhovni zadatak svakako neće biti kvalitetniji život građana i slične tričarije, već ulazak zemlje u NATO. Dogovaraju se i poslednji detalji i uskoro se očekuje i proglašenje nove koalicije na vlasti, koju će, kao i do sada, činiti Demokratska partija socijalista i stranke nacionalnih manjina.
Tako se ovih dana moglo doznati iz medija o političkoj trgovini funkcijama i privilegijama budućih partnera u vlasti. Kome će pripasti koja funkcija, ko će u koje ministarstvo, kao ni koja ministarstva određeni političari i ne preferiraju. Mada onim upućenijim je odavno bilo jasno da se sa čitavom trgovinom što se tiče DPS-a krenulo i dobrano prije izbora, i da se tu ništa ne prepušta slučaju.
Tako je u medije nedavno isplivala i činjenica da je crnogorska vlada još tokom ljeta bila galantna prema određenim visokim funkcionerima stranaka nacionalnih manjina, dajući im mogućnost da sebe dodatno obezbijede po pitanju vlasništva nad nekretninama. I to, razumije se, po bagatelnim uslovima kakvih nema na tržištu. A ništa gore nisu prošle, kako saznajemo, ni neke sudije ustavnog suda. Dakle, Đukanović je promišljeno sve to na vrijeme pripremio i kaparisao.
Za sada operacija uguravanja Crne Gore u NATO — uz otvorenu upotrebu, kako izgleda montiranog „državnog udara“, i ako uz mnogo problema, skandala, a bogami i pomoći sa strane — i dalje ide ka svom krajnjem cilju. Opozicija već najavljuje proteste i upozorava na teške i strašne posledice koje će najavljena vlada imati po ukupnu stabilnost zemlje. Kako trenutno stvari stoje, postavlja se pitanje da li će strpljenje i mudrost u Crnoj Gori ovog puta biti dovoljni. Mnogo jada za tako malu zemlju.
