Da li sebe vidite u taboru onih koji će biti dobitnik pobede Donalda Trampa? I da li ste se prepoznali u izjavama Johanesa Hana koji poslednjih dana već dvaput upozorava da Srbiji preti jačanje nacionalizma pred predsedničke izbore iduće godine?
— U Skupštini sam u okviru poslaničkih pitanja postavio pitanje predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću da li će reagovati na takvo ponašanje Johanesa Hana i upozoriti ga da se ubuduće ne meša u unutrašnja pitanja Srbije kakva su nesumnjivo predsednički izbori. Druga stvar, pripadam onima koji su veoma zadovoljni porazom Hilari Klinton. To je kraj ere klintonizma koja je bila pogubna po svetsku civilizaciju a u kojoj smo i mi Srbi doživeli mnogo loših stvari. Klintonizam je jeziva sprega stranih multinacionalnih kompanija, vojnog kompleksa, banaka, koja je intervenisala širom sveta, uništila brojne narode i države, opljačkala brojne ekonomije, a najveći primer je Kosovo i Metohija, gde su lideri klintonizma poput Veslija Klarka ili Madlen Olbrajt praktično postali eksploatatori prirodnih bogatstava Srbije na KiM. Dakle, vodili su ratove za svoj biznis. Ako je to poraženo, a nadam se da je pobedom Trampa makar pokrenut lanac poraza klintonizma, to je velika stvar za čitav svet, pa i za Srbiju. Međutim, nije tu poenta samo u Trampu. Poenta je u svežem vetru, svežem dahu, kako glasi slogan Alternative za Nemačku, velikih geopolitičkih promena širom sveta. Sve je počelo sa „bregzitom“, nastavilo se Trampovom pobedom u SAD, ovih dana sa izborom proruskih ili evroskeptičnih predsednika u Moldaviji i Bugarskoj, a siguran sam da se to nastavlja 4. decembra u Austriji i iduće godine na izborima u Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj. Duboko se nadam da taj talas velikih političkih promena stiže i u Srbiju na proleće.
Ipak, mi smo ovde previše „trampovali" i mnogo se oduševljavali pobedom Donalda Trampa, ali tamo postoji i establišment koji nije tako lako preokrenuti.
— Slažem se sa vama. Dveri nisu davale nikakve euforične izjave. Rekli smo da je dobar poraz Hilari Klinton, a što se tiče Trampa, držimo ga za reč da će napraviti krupne promene u spoljnoj politici SAD. Slažemo se s njim što se tiče povratka nacionalnog suvereniteta, odbrane tradicionalnih vrednosti, zaustavljanja migranata na granicama, ali najvažnija stvar u Trampovoj kampanji je relaksacija odnosa sa Rusijom — da se Rusija ne vidi kao neprijatelj i oličenje zla nego kao partner u svetskoj areni u borbi protiv islamskog terorizma. To je ogromno obećanje i ogromna nada za sve, a posebno za Srbiju, jer u tom ozbiljnom dogovoru SAD i Rusije mislim da oni nemaju većeg partnera od Srbije. Srbija je najveća država, Srbi su najveći narod na Balkanu i ako se bude napravio ozbiljan dogovor između SAD i Rusije, mislim da Srbija može da bude važan deo tog dogovora. I tu takođe držimo za reč Trampa da će se SAD izviniti Srbima za sve ono što su učinili negativno srpskom narodu, a bili smo saveznici u Drugom svetskom ratu. General Draža Mihajlović je spasio 500 američkih pilota oborenih na teritoriji Srbije i žive i zdrave ih poslao u SAD. Kako je to vraćeno srpskom narodu? Streljanjem Draže Mihajlovića, bombardovanjem 1995. Republike Srpske, 1999. Srbije, otimanjem KiM. Zaista bi Tramp ispravio veliku istorijsku nepravdu kada bi promenio kurs SAD prema Srbiji. I to jeste jedna šansa. Mi nismo euforični po tom pitanju jer znamo da je teško menjati jedan okoštali establišment u Stejt department. To će da potraje, ali se nadamo da je era klintonizma gotova i da se otvara nova perspektiva u međunarodnim odnosima. Stalno kažem ovim našim rusofobima — zar je trebalo da vam Donald Tramp objasni da je budućnost sveta u saradnji sa Rusijom da biste poverovali u ono što Dveri pričaju godinama — da su Evropa i svet nezamislivi bez Rusije i da je u 21. veku strateška saradnja sa Rusijom uslov prosperiteta čitavog sveta.
Kada biste platformu Dveri uporedili sa programima nekih partija i pokreta u Evropi, ko bi vam bio najbliži?
— Ono što je najvažnije za savremenu Evropu jeste što je pokrenut talas evroskepticizma koji dovodi u pitanje komesarsku, briselsku birokratiju koja želi svima nama da propisuje kako ćemo da živimo u našim nacionalnim državama. Sa nizom partija u Evropi smo u tom smislu istomišljenici da to ne želimo. Postoje razlike u našim političkim programima, ali tu se slažemo. Slažemo se i oko migrantske krize, oko zaštite tradicionalnih vrednosti, povratka nacionalnoj ekonomiji, suverenitetu centralnih banaka, monetarnoj suverenosti nacionalnih država. To su ozbiljne sličnosti. Dveri su na vreme videle kako se razvija evropska perspektiva i na talasu su ozbiljnog evropskog pokreta za suverenitet nacionalnih država i nacionalne interese. Da svi baštinimo ideju generala De Gola o Evropi nacija gde ćemo se svi povezivati i sarađivati, ali i štititi svoje nacionalne interese. I tu je Rusija od izuzetnog značaja i to je ono što nas sve povezuje. Svi ovi politički pokreti imaju ideju da Rusija treba da im bude prirodni strateški saveznik u Evropi. A moj lični cilj jeste da negde na proleće napravimo veliki skup na kome će Dveri biti domaćin raznim evropskim političkim opcijama sa kojima želimo buduću stratešku saradnju. Želimo da ugostimo naše kolege iz brojnih drugih evropskih političkih opcija koje su nam bliske, između ostalog, Štrahea i Le Penovu, odnosno predstavnike Slobodarske partije Austrije i Nacionalnog fronta Francuske.
Zbog čega se u Evropi podigla galama da će jačanje populizma kao posledica Trampove pobede doneti nestabilnost našem kontinentu?
— Ide se na plašenje naroda, da će doći do nestabilnosti u Evropi i svetu ako oni padnu s vlasti. Kolika je euforija bila da će biti smak sveta ako Britanija izađe iz EU? I šta se desilo?! Ništa, svet i dalje postoji, Evropa normalno funkcioniše. Ništa se neće desiti ni posle pobede Trampa. Zašto su se uznemirili evropski zvaničnici? Jer se njima drmaju fotelje.
Da li mislite da je realno da promene koje se dešavaju u Evropi donesu jačanje evroskeptičnih raspoloženja u Srbiji? A s obzirom da smo već ušli u proces evrointegracija, da li mislite da je moguće sve to preokrenuti u suprotnom smeru?
— Nije stvar preokrenuti u suprotnom smeru, stvar je preokrenuti u srpskom nacionalnom i državnom interesu. Mi iz Dveri nemamo nikakav problem da imamo partnerstvo i saradnju sa EU u obostranom interesu. Mi imamo problem sa članstvom u EU koje je uslovljeno najrazličitijim vidovima ucena, pritisaka i štetnih odluka po srpske nacionalne, državne i ekonomske interese. Zamislite Evropu nacija posle pada svih ovih evrofanatičnih političkih režima, koji su dozvolili takvu birokratizaciju EU. I zamislite kada sednemo u Evropi, primera radi, gospođa Le Pen, gospodin Hofer, gospodin Orban i, recimo, ja ili neko drugi iz Srbije koji će voditi Srbiju jednim potpuno drugim prirodnim i normalnim evropskim pravcem. Nismo mi van Evrope, mi smo Evropljani. Nemamo problem sa evropskim vrednostima, mi imamo problem sa EU koja nam otima KiM, koja nas je bombardovala, koja nas ekonomski izrabljuje i ucenjuje, koja nam postavlja još 150 novih uslova na našem putu u EU koji traje već 16 godina i ne zna se da li će ikad završiti. A mi do tada treba da im predamo sve naše resurse, sva naša prirodna bogatstva. Svaki put nam ispostave nove uslove — da prodamo Telekom, EPS, poljoprivredno zemljište, Aerodrom Beograd, PKB, pa da na kraju budemo roblje, jeftina radna snaga stranih multinacionalnih kompanija u sopstvenoj državi. Ta EU nas ne zanima, nas zanima Evropa nacija, mi želimo da budemo partneri, a članstvo pod ovakvim uslovima ne dolazi u obzir.
Pritom, dugo nas je mučio fenomen da kada pitate građane Srbije da li su za ulazak u EU, oni su minimum 40 posto protiv, a kada ih pitate da li su za ulazak u EU po cenu odricanja od KiM, to skače na 60-70 odsto. Problem je što nemamo preslikan takav stav u Skupštini i u glasovima. Zašto? Iz prostog razloga što imamo ogromnu medijsku cenzuru, što glas evroskeptične Srbije nije mogao da se čuje na političkom nebu u medijima i što su naši ljudi neprestano plašeni time da ako ne odemo u EU ne postoji ništa drugo, mi ćemo propasti i valjda nestati iz Evrope. To je ozbiljna propaganda koja traje od 5. oktobra do danas, fanatična propaganda koja se uselila u svaku poru našeg društva. Mi imamo Kancelariju za evrointegracije, ali da li imamo Kancelariju za saradnju sa Rusijom, za bilo koju alternativnu saradnju? Onda bi građani potpuno drugačije videli prednosti i tih drugih saradnji. Ovako ne, postoji samo jedan propagandni glas evrofanatizma. Ljudi su se malo uplašili, delovalo im je ako ne idemo u EU kao da nemamo gde, kao da idemo u neku propast.
To baš hoću da vas pitam — o alternativi. Vas smatraju proruskom strankom, mada vi ističete da ste pre svega prosrpska. Protivnici zbližavanja s Rusijom kažu da bismo tada izgubili profitabilnu saradnju sa zemljama EU. Šta biste im odgovorili?
— Da smo ovih 16 godina uložili toliko napora u saradnju sa Rusijom kao što smo uložili u ovaj pogubni i katastrofalni put u EU po svaku cenu, Srbija bi do sada procvetala. Mi imamo neprestanu blokadu ozbiljnog razvijanja odnosa sa Rusijom jer smo ucenjeni iz Brisela da nemamo na to pravo. Ako hoćete u EU, ne možete sa Rusijom. Kad je Putin bio u poseti Srbiji i kada nam je ponudio evo sada kada je upražnjeno rusko tržište zbog uvođenja kontrasankcija evropskim proizvođačima, dođite na naše tržište. I šta se desilo — sutradan je stigao faks iz Brisela u kom je rečeno — nemojte da vam to slučajno padne na pamet.
Ima alternativnih mogućnosti, alternativne političke pa i vojno-bezbednosne saradnje. Tu je ODKB, tu je mogućnost dobijanja savremenog naoružanja. Ovi rusofobi kažu — evo, ne daje nam Rusija besplatno naoružanje. Daje nam popust od 80 posto i to nije dovoljno? Ovde postoji ozbiljna rusofobija kao i ozbiljna mržnja prema svemu što je srpsko i postoje snage koje kao agenti zapadnih interesa žele da spreče približavanje Srbije Rusiji. Ne razumem zašto mi radimo na sopstvenu štetu. Građani Srbije nisu do sada imali dovoljno informacija o tome koja je prednost naše saradnje sa Rusijom. Ali posle pobede Donalda Trampa koji je shvatio da se ne može zamisliti savremeni svet bez saradnje sa Rusijom, nadam se da je svako u Srbiji shvatio ono što Dveri godinama pričaju da se ne može zamisliti Srbija bez saradnje sa Rusijom. I sada će taj pritisak propagande evrofanatizma da popusti i u Srbiji. Građani će moći slobodnije da glasaju za evroskeptične političke opcije jer vide da je to jedan veliki svetski talas, da nema ništa strašno u tome da se bude evroskeptik. Srbija neće da propadne ako propadne EU, naprotiv, Srbija može samo da ide napred ako zaustavi ovaj pogubni put za EU.
Vaša stranka već je donela odluku da ćete vi biti kandidat na predsedničkim izborima iduće godine. Da li mislite da biste imali bilo kakvu šansu na izborima ako se uzme u obzir da je vaša stranka sa DSS-om jedva prešla cenzus? Nudite se da budete i jedinstveni kandidat opozicije. Čiju podršku očekujete? Rekli ste i da ste spremni da povučete kandidaturu ako opozicija postigne dogovor o nekom drugom kandidatu? Šta bi taj kandidat trebalo da ima da bi dobio podršku Dveri?
— Ko je verovao da će Britanija izađi iz EU, ko je verovao da će Donald Tramp pobediti Hilari Klinton, ko je verovao da će general Radev pobediti kandidata stranke Bojka Borisova… Ko nije video to, ne vidi ni perspektivu moje predsedničke kandidature. Predsednički kandidat Dveri se uklapa u geopolitičke promene koje se dešavaju u svetu i Evropi. Što se tiče ideje o zajedničkom kandidatu, očekujem glasove i drugih opozicionih birača zato što verujem da mogu da budem najbolji kandidat opozicije: nisam nikad bio na vlasti, nemam iza sebe nikakve afere, nisam korumpiran, donosim nove ideje na srpsku političku scenu koje su u dosluhu sa velikim geopolitičkim promenama u Evropi i svetu, I mislim da sam skupštinskim nastupom pokazao da sam prava opozicija vladi SNS a u raznim duelima pokazao da mogu da izađem na crtu Aleksandru Vučiću. Rekao sam: ko ispunjava ove uslove bolje uvek sam spreman da se odreknem predsedničke kandidature i podržim boljeg kandidata. Još nisam dobio odgovor od opozicije ko je taj kandidat. Taj kandidat ne sme da podržava evrofanatični put u EU, daleko bilo da se zalaže za NATO integracije i da podržava Briselski sporazum. O svemu drugom možemo da razgovaramo — da oni podrže nas, i da mi da podržimo nekog kandidata koji može da pobedi.
