Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je juče u Odboru za evropske integracije Skupštine Srbije na poziv predsednika tog odbora trebalo da predstavi ambasador Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport, stigao je na engleskom jeziku. Srpska radikalna stranka i Dveri odbili su da saslušaju Davenporta — insistirajući da dokument bude preveden na srpski jezik.
Pokušali smo da saznamo šta kaže zakon — da li poslanici u Parlamentu Srbije treba da govore engleski ili je dokument trebalo da bude preveden na srpski?
Slavica Đukić Dejanović, sada ministarka u Vladi Srbije, a svojevremeno predsednica Skupštine Srbije, u razgovoru za Sputnjik kaže da su pravila vrlo jasna.
„Nije u redu to što se desilo sa Davenportom, ako je pozvan bilo je korektno da bude ugošćen, jer nije sam sebe pozvao. Inače, sva akta u nacionalnom Parlamentu treba da budu na srpskom jeziku i jeziku nacionalnih manjina i to stoji u svim našim pravnim aktima“, objašnjava Slavica Đukić Dejanović, naglašavajući i da je jako bitno kako je taj razgovor bio zamišljen.
Marinika Tepić, predsednica Odbora za evropske integracije, sa druge strane objašnjava svoje viđenje celog događaja. Ona kaže da je dokument u Skupštinu stigao na engleskom iz Vlade Srbije, dan pošto ga je Vlada dobila.
„Izveštaj se najpre predaje jedino glavnom pregovaraču, a to je Vlada Republike Srbije. Parlament i Odbor za evropske integracije nemaju nadležnosti, niti je naš posao, niti delokrug rada da mi razmatramo, raspravljamo ili kako god, te izveštaje. Izveštaj se predaje Vladi Republike Srbije kao glavnom pregovaraču. Naš je primer dobre prakse bio godinama, a ja sam samo nameravala da ga sledim, da pozivamo predstavnika evropske delegacije u Beogradu da predstavi izveštaj. Mi, kao Parlament, nismo bili u obavezi da to uradimo. Mi ne razmatramo taj izveštaj, ne donosimo zaključke, niti glasamo o njemu. To nije naš radni materijal i mi se ne izjašnjavamo o tome. To je bilo, i tako se tačka dnevnog reda i zvala — predstavljanje izveštaja, a ne razmatranje. Mi, na primer, razmatramo predloge pregovaračkih pozicija koje nam pošalje Vlada Republike Srbije, jer pre mišljenja našeg odbora i drugih ne može da ih pošalje u Brisel“, objašnjava ona.
„Mislila sam, kao i svi moji prethodnici, da je ovo bila dobra prilika da u Parlamentu dodatno i možda i detaljnije čujemo informacije iz izveštaja nego kada se on predstavalja Vladi, jer Vlada izda saopštenje i izvuče iz izveštaja ono što je bitno. Kada ste u Parlamentu to je ipak drugačije. Zato sam mislila da je dobra prilika da svi čuju predstavljanje izveštaja, a onda sam shvatila da neki to uopšte ne žele“, kaže naša sagovornica.
Ona podvlači da je jedina verzija izveštaja bila na engleskom i dodaje da je za njeno prevođenje potrebno nekoliko dana, jer sadrži 91 redovnu stranu, plus 40 propratnih strana materijala, kao i da se po službenoj dužnosti prevođenjem toga bavi Kancelarija za evropske integracije, pri Vladi Srbije.
„Ovo je bila inicijativa da sve poslaničke grupe iz prve ruke čuju šta je sadržaj izveštaja. Da smo čekali nekoliko dana da se obezbedi prevod, rekli bi — nešto se krije, izigrana je dosadašnja praksa… A dosadašnja praksa je bila da se dan nakon predstavljanja Vladi izveštaj predstavi Parlamentu. Poslednja četiri dokumenta izveštaja EK su bila na engleskom jeziku“, tvrdi predsednica Odbora za evropske integracije.
Ona kaže da će sednica Odbora biti nastavljena, jer je dnevni red usvojen, kao i da će se to desiti kada bude završen postupak prevođenja izveštaja na kojem se već radi u Kancelariji za evropske integracije.
Bilo kojem stranom jeziku svakako nije mesto u Skupštini Srbije, ali problem je donekle i nedorečenost poslovnika Skupštine Srbije, jer, kao su nam objasnili, tačka dnevnog reda Odbora nije bila razmatranje, nego predstavljanje izveštaja. Drugim rečima, poslovnik Skupštine Srbije, kako nam je nezvanično objašnjeno, ne prepoznaje „predstavljanje“.
