„Očekujemo da države-članice Saveta bezbednosti iskoriste snagu svog autoriteta kako bi uticale da se ovaj zakon stavi van snage, radi sprečavanja negativnih pravnih i bezbednosnih posledica koje prete da ugroze stabilnost na Kosovu i Metohiji i u regionu, i proces dijaloga i normalizacije odnosa“, rekao je Dačić u sedištu UN.
On je dodao da će, u protivnom, Kosovo i Metohija postati „crna rupa“ Evrope, gde je privatna svojina apsolutno nezaštićena.
Prema njegovim rečima, udar na Trepču nije samo udar na jedno preduzeće, već udar na pravo jednog naroda da postoji na jednom prostoru i udar na same temelje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, na kojoj počivaju mir i stabilnost u Pokrajini.
On je podsetio da je Trepča žila kucavica i osnov postojanja Srba na severu Kosova i Metohije, da su na Trepčinoj zemlji izgrađena srpska naselja, u njenim rudnicima rade hiljade ljudi i od toga izdržavaju svoje familije.
„Za njih je odbrana Trepče odbrana prava da postoje“, dodao je Dačić na sednici SB posvećenoj Kosovu.
U tom smislu je pokušaj da se Trepča otme njenim zakonitim vlasnicima ujedno i pokušaj da se dovrši etničko čišćenje nad Srbima i da se trajno dovede u pitanje etnička struktura u srpskim sredinama, što je neprihvatljivo, istakao je Dačić.
Nastavljamo dijalog, ali ne i njegovu zloupotrebu
Srbija će, u interesu regionalne stabilnosti, sa Prištinom nastaviti dijalog čiji su primarni ciljevi rešavanje životnih problema ljudi koji žive na KiM i normalizacija odnosa, a ne dijalog koji se zloupotrebljava kao platforma za nametanje nezavisnosti Kosova, izjavio je Dačić.
„Podsećam da je suština svakog dijaloga, pa i ovog u Briselu, da se postigne zajednički dogovor a ne da se rešenja nameću. Uloga međunarodne zajednice je da pomogne u postizanju kompromisa, a ne da pomaže jednoj strani da nametne svoje interese“, rekao je Dačić.
To se, pre svega, odnosi na Zajednicu srpskih opština, kao presudno pitanje za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji, dodao je on i istakao da Srbija neće nikada priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ali da će nastaviti politiku mirnog rešavanja ovog pitanja, na bazi odgovornog pristupa i uz puno sprovođenje postignutih dogovora u okviru briselskog dijaloga.
Dačić je rekao da će Srbija, bez obzira na brojne izazove i učestale demonstracije odsustva konstruktivnosti i izražene sklonosti ka štetnim unilateralnim potezima druge strane, i dalje posvećeno raditi na normalizaciji odnosa.
„Ne želimo da situacija na KiM bude latentna pretnja stabilnosti i napretku Srbije i regiona, i zato ćemo se i dalje predano angažovati na mirnom rešavanju nesuglasica, svesni da je pred nama dugotrajan proces, u kojem, da stvar bude teža, često nemamo odgovarajućeg sagovornika koji sa nama deli viziju drugačijeg, kao i na pomirenju, vladavini prava i demokratskim vrednostima istinski posvećenog regiona“, naglasio je šef srpske diplomatije.
On je, takođe, pozvao države koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da, uprkos pritiscima koje mnoge od njih trpe, ostanu dosledne u svom principijelnom poštovanju međunarodnog prava, Povelje UN i vrhovnog autoriteta SB UN na planu očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, čija rezolucija 1244 potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.
„Imajte na umu da je podrška međunarodne zajednice ključ uspeha dijaloga Beograda i Prištine. Svaka promena stava država koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova bi negativno uticala na dalji konstruktivan pristup strana u dijalogu i na implementaciju postignutih dogovora. Istovremeno pozivam i one države koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da ovu svoju odluku ozbiljno preispitaju i na taj način daju doprinos nastojanjima da se za pitanje Kosova i Metohije iznađe obostrano prihvatljivo rešenje“, rekao je Dačić.
On je istakao da je to ono što Srbija traži — prilika za dijalog i dogovor umesto unilateralizma.
„A od vas, cenjenih članica Saveta bezbednosti, očekujemo da podržite ovakva nastojanja u duhu vrednosti koje oličavaju Ujedinjene nacije, i da ne dozvolite da budete zavarani propagandnim manipulacijama i lažima koje iznova slušamo od predstavnika privremenih institucija samouprave na Kosovu na sednicama Saveta bezbednosti“, rekao je Dačić.
On je ponovo istakao da je Srbija iskreno opredeljena za mir, dijalog, pomirenje i regionalnu stabilnost — jednom rečju, za trajna rešenja koja će voditi u budućnost, umesto sukoba iz prošlosti.
Vljora Čitaku: Beograd nema pravo vlasništva nad „Trepčom“
Ambasadorka Kosova u Vašingtonu Vljora Čitaku rekla je da Beograd nema nikakva prava na vlasništvo nad kompleksom „Trepča“, već da su vlasnici tog kompleksa građani i vlasti Kosova.
Čitaku tvrdi da Beograd instrumentalizuje srpsku zajednicu na Kosovu za svoje interese i ističe da rudnik „Trepča“ pripada Kosovu i da će njime upravljati Kosovo.
„Tvrdnje srpskih vlasti samo pokazuju njihove kolonijalne tendencije prema Kosovu“, rekla je ona na sednici na kojoj se razmatra najnoviji tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu Unmika.
Kosovska ambasadorka je rekla i da su „prošla vremena kad su se odluke o ’Trepči‘ i drugim kosovskim resursima donosile u Beogradu“ i upozorila da će se Priština usprotiviti tendencijama Beograda.
Kako ističe, nema dokaza da bi kosovski Srbi bili oštećeni Zakonom o Trepči, već su stvari upravo suprotne — osposobljavanje „Trepče“, prema njenim rečima, donosi prosperitet svim stanovnicima Kosova.
Ambasadorka Kosova u SAD je rekla i da Priština ostaje posvećena dijalogu sa Beogradom, ali je napomenula da Kosovo nije zadovoljno dinamikom primene dogovorenog.
Skepticizam Prištine je, objasnila je ona, podstaknut time što Beograd „stalno krši sporazum o slobodi kretanja“, a kao primer je navela nedavno hapšenje dva kosovska građanina — od kojih je jedan policijski komesar — na teritoriji Srbije.
Vljora Čitaku je istakla da Priština čini napore u zadovoljenju pravde, pošto je osnovan Specijalni sud za zločine OVK, dok, kako tvrdi, Beograd ništa ne preduzima u tom kontekstu.
„Proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine se ne završava u Briselu gde se sporazmi potpisuju, već ima smisla samo ako se primene“, zaključila je ona.
Izvor: Tanjug
