Naime, Vlada Srbije usvojila je Uredbu Ministarstva poljoprivrede kojom će oznakom „srpski kvalitet“ moći da se označe oni poljoprivredni i prehrambeni proizvodi koji se po svom sastavu i svojstvima, načinu proizvodnje, korišćenim sirovinama i sastojcima jasno razlikuju od drugih proizvoda iste kategorije i koji su proizvedeni od sirovine koja potiče isključivo sa teritorije Srbije.
O toj temi Jelica Putniković razgovarala je u emisiji „Energija Sputnjika“ sa agroekonomistom Milanom Prostranom i Zoranom Kneževićem, ekonomskim analitičarom i predsednikom „Biznis end ekonomi centar“.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da i Francuska, kao najveća agrarna zemlja u EU, ali i zemlje regiona, poput Hrvatske, na sličan način rade na zaštiti domaće proizvodnje. On napominje da je važno da ta akcija ne bude dezavuisana u smislu da se ne ispoštuju uslovi propisani uredbom.
„Tu meru ne treba shvatiti kao diskriminaciju drugih vrsta roba. Mi moramo na taj način da zaštitimo domaći kvalitet, jer smo pritisnuti velikim uvozom brojnih proizvoda koji su već ugrozili domaću proizvodnju kao što je proizvodnja mesa i mleka“, objašnjava Prostran.
I Zoran Knežević, ekonomski analitičar, smatra da se moraju precizirati jasni kriterijumi po kojima će se proizvodi sa oznakom „srpski kvalitet“ razlikovati od sličnih proizvoda.
„Potrebno je da proizvodi koji će poneti oznaku ’srpski kvalitet‘ zaista budu kvalitetni i da se po svojim karakteristikama izdvajaju od ostalih proizvoda, kako bi potrošači bili sigurni da su kupili najkvalitetniji proizvod na domaćem tržištu, ali i da njegova cena bude primerena ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi srpski potrošač. U primeni tog propisa je ključno da tržište ne bude i dalje preplavljeno nekvalitetnim robama, od kojih je dosta iz uvoza, a ne možemo reći ni da su svi domaći proizvodi vrhunskog kvaliteta. Zato država, radom inspekcijskih organa, treba da stane na put onima koji nekvalitetne proizvode stavljaju na tržište“, kaže Knežević.
Prema njegovim rečima, cilj te akcije je i podrška proizvodnji kvalitetnih sirovina, a da bi ta akcija „zaživela“, u nju se moraju uključiti i trgovci koji će na svoje rafove staviti proizvode sa oznakom „srpski kvalitet“.
„Ako imamo dovoljno kvalitetnih sirovina sa pristupačnim cenama, koja nije skuplja od svetskih sirovina, lako dobijamo i kvalitetan proizvod. Samim tim, ako je ulazna sirovina jeftina i gotov proizvod će biti jeftiniji i lako će naći put do trgovca. Prodaja tih proizvoda ne mora ići samo kroz velike trgovinske lance, već se na taj način može stimulisati i rad malih trgovinskih radnji i lanaca, čime će se pružiti pomoć velikom broju privatnih preduzetnika koji se u Srbiji bave trgovinom“, smatra Knežević.
I Milan Prostran veruje da će ti proizvodi, vremenom, naći put do svojih kupaca.
„Evropski potrošači u nekim zemljama EU ogorčeni su zbog ponude iste vrste robe različitog kvaliteta za stare i nove članice Unije. Dakle, na tom surovom tržištu se svašta dešava i smatram da je uvek bolje opredeliti se za domaći proizvod. Takođe, treba imati na umu da zemlja koja kvalitetno hrani svoj narod, čini ga srećnim i dugovečnijim, pa država zaista treba da tu meru, ali i ostale mere primeni radi podrške domaćim farmerima, poput onoga što čini Francuska, jer je to za našu zemlju ključno“, objašnjava Prostran.
Inače, oznaka „srpski kvalitet“ namenjena je za označavanje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda.
Proizvođač poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji se označavaju oznakom „srpski kvalitet“, dužan je da za te proizvode donese specifikaciju, koja mora da sadrži naziv proizvoda, podatke o poreklu i kvalitetu osnovne sirovine od koje je proizveden i opis tri posebna svojstva proizvoda u odnosu na propisane zahteve kvaliteta za svaku vrstu proizvoda.
