Bilo je planirano da ministri održe redovan mesečni sastanak u Briselu u ponedeljak, u čijem fokusu je trebalo da bude Turska, ali neočekivana pobeda Donalda Trampa izazvala je zabrinutost u Evropi da bi on mogao da preispita odbrambenu privrženost NATO-u.
„Mogu da potvrdim da je šefica diplomatije Evropske unije Federika Mogerini pozvala ministre spoljnih poslova zemalja-članica EU u Brisel u nedelju uveče na neformalnu večeru da razgovaraju o napretku u odnosima EU i SAD, a posle izbora u SAD“, rekla je portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Prethodno, istaknuti zvaničnici Evropske unije Donald Tusk i Žan Klod Junker pozvali su u danu pobede Trampa na samit EU—SAD posle njegove pobede na predsedničkim izborima u SAD.
„Želeli bismo da iskoristimo ovu šansu i pozovemo vas da čim budete u prilici posetite Evropu i dođete na samit EU—SAD“, naveli su Tusk i Junker u zajedničkoj poruci Trampu, preneo je AFP.
Oni su istakli da je „danas, važnije nego ikada da se ojačaju transatlantski odnosi“.
Tramp je izabran za 45. predsednika SAD pobedivši protivkandidata iz tabora demokrata Hilari Klinton.
Nakon Trampove izborne pobede, EU je suočena s onim što Amerikanci zovu „savršena oluja“, imajući u vidu, kako ocenjuju analitičari, da je Tramp u Beloj kući, Putin u Kremlju, Erdogan u Ankari, desničarski populisti svuda, a sve to nakon „bregzita“.
Evropa gubi međunarodne partnere, a pritom je i sama u krizi, navode analitičari, koji kažu da je Evropa, dva dana nakon Trampove pobede, izgubljena između neverice i očajanja, pred nesigurnim vremenima i krajem ere političkog liberalizma.
Čini se da Evropa od Trampa ne može da očekuje ništa dobro, jer ako se bude držao svojih obećanja izrečenih u kampanji, evropski interesi će biti ugroženi, navode svetski mediji u analizama.
Tramp, podseća se, čovek je koji se divi Putinu, diskriminiše migrante i želi da pocepa trgovinske sporazume, a u svojim političkim istupima doveo je u pitanje NATO.
Niko unapred ne može da zna koje od ovih obećanje Tramp realizovati kada 20. januara bude inaugurisan i konačno postane predsednik najmoćnije svetske sile.
Upravo ta neizvesnost je, čini se, ono što je uznemirilo Evropu.
Da li je izbor Trampa kraj jedne ere, početak novog svetskog poretka ili nešto treće. Na to pitanje, eksperti ističu, zasad nema odgovora, a ako se još Tramp približi Putinu — doći će do „pomeranja globalnih odnosa moći“.
Strahuje se i da bi Trampov uspon mogao bi da bude nagoveštaj kraja onakve liberalne demokratije kakvu poznajemo.
„Mogao bi i da bude katalizator za uspon desničarsko-populističkih pokreta u Evropi. Ako se setimo Erdogana u Turskoj, Putina u Rusiji, tvrdog režim u Severnoj Koreji i filipinskog moćnika Rodriga Dutertea — onda nam globalna politička slika sveta uteruje strah u kosti“, ocenila je dopisnica „Dojče velea“ iz Brisela Barbara Vezel.
Tu je i nepoznanica budućeg odnosa Trampa prema NATO-u jer, ako se može suditi po izjavama u kampanji, novoizabrani američki predsednik je najavio njegovu reorganizaciju.
„NATO je zastareo“, rekao je ranije Tramp u emisiji televizije Ej-Bi-Si, istakavši da je Alijansa osnovana u drugo vreme, kada je glavna pretnja Zapadu bio Sovjetski Savez.
NATO danas nije pogodan za borbu protiv terorizma i previše košta SAD i zato ga treba smanjiti i reorganizovati, kazao je.
A u intervjuu za „Njujork tajms“ Tramp je takođe rekao da bi, ukoliko postane predsednik, razmotrio mogućnost da Japanu i Južnoj Koreji dozvoli da razviju sopstveno nuklearno oružje umesto da se oslanjaju na zaštitu SAD protiv Severne Koreje i Kine, što takođe predstavlja veliko odstupanje od standardne američke politike.
Ne treba zanemariti ni njegovu najavu da će možda odustati od kupovine nafte iz Saudijske Arabije i drugih arapskih zemalja ukoliko one ne budu poslale kopnene trupe u borbu protiv DAEŠ-a ili platile SAD da to učine.
Iako su njegove izjave pre svega o NATO-u od nekih njegovih kolega iz Republikanske stranke ocenjene „katastrofalno budalastim“, sada se to više ne čini tako.
Izvor: Tanjug
