Evropska unija ima borbene grupe. Jedna od njih je „HELBROK“. To smo upravo saznali pošto je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković sa grčkim kolegom, admiralom Evangelosom Apostolakisom potpisao u Briselu notu o pristupanju Srbije toj borbenoj grupi EU. Punopravno uključenje snaga Vojske Srbije u nju je još jedna potvrda privrženosti Srbije zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, ocenio je Diković.
Ministarstvo odbrane iskazalo je spremnost da u borbenoj grupi „HELBROK“ učestvuje sa vodom vojne policije, timom za civilno-vojnu saradnju i sa do pet štabnih oficira u komandi snaga borbene grupe.
Samo što je apsolvirana tema učešća pripadnika Vojske Srbije u dve vojne vežbe istovremeno, jedna pod kapom NATO-a i druga zajedno sa ruskom i beloruskom vojskom, VS se priklonila i borbenoj grupi „HELBROK“, pod okriljem EU. Ništa nas ne može iznenaditi, rekli bi oni koji se još sećaju dobro poznate vojne vežbe pod tim nazivom u nekadašnjoj SFRJ.
Posle sve češćih najava iz same EU o potrebi stvaranja sopstvenih odbrambenih snaga, vest o postojanju borbenih grupa za većinu je, verovatno, bila novost.
Šta je „HELBROK“?
Reč je o balkanskoj borbenoj grupi na čelu sa Grčkom. Njen naziv je akronim od imena zemalja koje su je 2006. godine formirale — Grčka, Bugarska, Rumunija, Kipar. Ukrajina joj se priključila 2011.
Evropski savet je još 1999. zaključio da je brzo reagovanje važan aspekt upravljanja bezbednosnim krizama EU, da bi četiri godine kasnije zadužio države-članice da to i omoguće.
Vojni analitičar Zoran Dragišić kaže za Sputnjik da je pristupanje Srbije „HELBROK“, borbenoj grupi EU, normalna aktivnost s obzirom na to da je Srbija kandidat za članstvo u EU. „Mi ćemo tu učestvovati sa relativno skromnim kapacitetima koji odgovaraju veličini naših oružanih snaga i našim ekonomskim mogućnostima. To će biti jedan vod vojne policije, nekoliko štabnih oficira i nacionalni elementi za logistiku“, naveo je on, ocenivši da će sve to doprineti i povećavanju naših ukupnih bezbednosnih kapaciteta.
Na konstataciju da borbenu grupu „HELBROK“ uglavnom čine balkanske zemlje, on objašnjava da se borbene grupe EU tako i formiraju. On nije mogao da precizira koliko ih tačno ima, napomenuvši da se one ad hok formiraju i rasformiraju i da zato ne može da bude siguran koliko ih je postalo operativno.
Naglasio je, međutim, da nijedna borbena grupa EU nikada do sada nije upotrebljena.
Objašnjavajući s kakvim ciljem su one zamišljene, Dragišić kaže da one treba da budu odgovor na specifične bezbednosne pretnje.
„To je jedan od mehanizama stvaranja evropske bezbednosti. One se pripremaju za obavljanje tačno određenih zadataka koji su u skladu sa procenjenim opasnostima za određene regione i za EU u celini. One su deo mehanizma zajedničke evropske spoljne i bezbednosne politike i učešće Srbije u toj borbenoj grupi će doprineti našoj bržoj integraciji u EU“, smatra Dragišić.