„Na vrhuncu izbegličke krize 2015. oni su još masovno dolazili u Nemačku da bi tražili azil: migranti iz zemalja Zapadnog Balkana — Albanije, Kosova, Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Ta grupa je prošle godine podnela 144.000 zahteva za azil — iako je šansa za pozitivno rešenje bila ravna nuli“, prenosi „Dojče vele“.
Da bi se sistem oslobodio pritiska i da bi se bar za neke od tih ekonomskih izbeglica obezbedila mogućnost legalnog ulaska u Nemačku, savezna vlada je u okviru zakona o ubrzanju rešavanja zahteva za azil podnela gastarbajterski program za Zapadni Balkan, koji bi najpre trebalo da važi od 2016. do 2020.
Istovremeno su zemlje Zapadnog Balkana proglašene za sigurne zemlje porekla.
Sprovođenje programa je počelo uspešno — do septembra je, prema informacijama „Velta“, izdato već 15.500 viza.
„Kada migranti sa Balkana dobiju konkretnu ponudu za radno mesto ili obuku, i Savezna agencija za rad odobri zahtev preduzeća za zapošljavanje neke osobe, ta osoba u svojoj zemlji može da dobije vizu za ulazak u Nemačku. Preduslov za to je da ona u poslednje dve godine nije imala azil, ili je povukla svoj zahtev za azil i dobrovoljno napustila Nemačku pre stupanja Uredbe na snagu u oktobru 2015“.
Savezna agencija za rad, kako prenosi Ministarstvo rada, može da odobri zahtev samo ako se najpre ispita da li postoji neki građanin EU koji želi isto radno mesto — takvi imaju prednost — i ako uslovi zapošljavanja nisu nepovoljniji od onih pod kojima se angažuju domaći zaposleni, čime se isključuje mogućnost platnog dampinga, prenosi „Velt“.
„Za radne migrante sa Zapadnog Balkana, ta ponuda je očigledno vrlo atraktivna. Samo u prvom polugodištu 2016. je po osnovi novog gastarbajterskog programa 17.182 dobilo odobrenje za rad. Prema navodima Ministarstva spoljnih poslova, u nemačkim predstavništvima u Beogradu, Podgorici, Prištini, Sarajevu, Skoplju i Tirani je do kraja juna pozitivno rešeno već 10.000 zahteva za vizu. Do kraja septembra, taj broj je porastao na 15.500“, piše „Velt“.
