Nakon što je na lokalnim izborima u Srebrenici u RS izabran kandidat srpskih stranaka Mladen Grujičić, a u Stocu izbori nisu održani zbog sukoba predstavnika bošnjačke i hrvatske zajednice u Federaciji BiH, federalna agencija „Fena“ prenela je da navodno postoji predlog da se i te dve opštine preimenuju u distrikte, poput Brčkog.
Tu temu su, navodi agencija, neformalno pokrenuli akademski i nevladini krugovi iz SAD, a navodno je ponuđeno preuređenje BiH, nakon što su protekli izbori ponovo izazvali nacionalne tenzije. Mladen Grujičić, pobednik na izborima za novog načelnika Srebrenice, za Sputnjik kaže da inicijativa da Srebrenica postane distrikt datira još od 2007. godine.
„To ne dolazi u obzir, jer Dejtonski sporazum je jasno propisao granice Republike Srpske, i bez intervencije onih aktera, koji su i bili učesnici u potpisivanju Dejtonskog sporazuma, to se ne može ni promeniti. Ta inicijativa dolazi sa bošnjačke strane i krenula je od aktuelnog načelnika Srebrenice Ćamila Durakovića, međutim, naišla je na nerazumevanje i ne može da bude realizovana dok sva tri konstitutivna naroda ne budu stala iza toga“, napominje Grujičić.
Tu inicijativu Grujičić vidi i kao jedan od pokušaja da se odloži njegovo imenovanje za novog načelnika Srebrenice, jer aktuelna vlast koristi zakonski žalbeni rok u pokušaju da izbore dovede u pitanje, iako za to nemaju nikakvog osnova.
„Drugog novembra treba da se izvršiti dodela sertifikata, a nakon toga i primopredaja dužnosti, ali aktuelna vlast u Srebrenici će učiniti sve kako bi se maksimalno razvukla procedura, ne bi li dobili na vremenu i eventualno nešto promenili. Sve su to pokušaji koji su nama poznati od ranije. Do sada nikakve rezultate nisu mogli da ostvare sa takvim inicijativama, pa je tako i ova gubljenje vremena“, napominje Grujičić.
Aleksandar Vranješ, savetnik predsednika RS Milorada Dodika, za Sputnjik kaže da to svakako nije ni prva, a ni poslednja inicijativa različitih bošnjačkih političkih i lobističkih grupa, koje već preko 20 godina odbijaju da prihvate realnost da je Republika Srpska sastavni dio BiH i da se pokušajima rušenja Republike Srpske u stvari ruši Bosna i Hercegovina.
„Još jednom naglašavam da je Bosna i Hercegovina državna zajednica dva entiteta i svaka promena ustrojstva BiH mora se zasnivati na konsenzusu dva entiteta, odnosno na saglasnosti Republike Srpske i Federacije BiH. Tako je propisano Ustavom i samo pod tim uslovima BiH može opstati kao država. Zamislimo da se ostvari ideja da se uvode novi distrikti u BiH mimo navedenog ustavnog principa i to pod patronatom i pritiscima nove američke administracije, to bi bio težak udarac na BiH od kojeg se ova državna zajednica ne bi oporavila“, ističe Vranješ.
On poručuje da treba otvoreno reći da takve i slične inicijative ruše BiH i dolaze iz onih krugova koji ne mogu da se pomire sa činjenicom da Bosna i Hercegovina nije nacionalna država Bošnjaka.
„U toj hipotetičkoj situaciji Republika Srpska ne bi prihvatila novu prekompoziciju i verovatno bi kao odgovor uputila inicijativu Narodnoj skupštini za izlazak iz ove državne zajednice. Moram da naglasim da to nije secesionizam, nego posledica nepoštovanja Ustava BiH od strane one bošnjačke političke elite koja bi bila spremna da žrtvuje BiH zarad neostvarivih ideja o bošnjačkoj dominaciji. Bošnjaci su najbrojniji narod u BiH i samim tim nose najveću odgovornost za ovu državnu zajednicu. Ako njihova politička elita traži način da mimo volje druga dva konstitutivna naroda izvrši preustrojstvo BiH, onda treba jasno i glasno reći da oni podstiču raspad BiH. Dakle odgovor RS ne bi bio secesija, nego zaštita ustavnih prava, a ako se sruši dejtonski Ustav, srušena je i BiH i RS nastavlja samostalno“, napominje Vranješ.
Kako kaže, srpska politička elita ne može da snosi tu odgovornost, jer godinama upozorava na protivustavne radnje, kako Bošnjaka, tako i međunarodne zajednice.
„Sa druge strane, pretpostavimo na primer da Srbi lobiraju po svetu da se, recimo, Drvar i Grahovo vrate Republici Srpskoj. Zamislite na kakve bi to sve osude naišlo, dok navedene bošnjačke inicijative prolaze bez ikakvih komentara predstavnika međunarodne zajednice. Takvi dupli standardi definitivno ne doprinose budućem razvoju BiH“, kategoričan je Vranješ.
Vlade Simović, politikolog iz Banjaluke, za Sputnjik kaže da nema nikakvog osnova da se Srebrenica proglasi distriktom, pošto je Brčko, podseća naš sagovornik, postalo distrikt, jer je bio deo sporne teritorije, oko kojeg u Dejtonu nije postignut konsenzus.
„Zato je stranama u sporu ostavljeno da kasnije uđu u proces arbitriranja oko tog prostora koji je bio podeljen na srpski deo — severno uz Savu i južni deo ispod grada Brčko, koji je pripadao Federaciji BiH. Arbitražni proces je trajao četiri godine i rezultirao je odlukom da se Brčko proglasi distriktom, koji je kondominijum, odnosno zajedničkom teritorijom Republike Srpske i Federacije“, objašnjava Simović.
Za razliku od Brčkog, kaže Simović, Srebrenica je nesumnjivo teritorija Republike Srpske i ona se sa punim pravom protivi takvoj inicijativi, jer ne postoji nikakav pravni argument da neko otuđi njenu teritoriju, tim pre što je RS izuzetno obazriva prema Srebrenici.
„Čim se uđe u bilo kakvo raspakivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, otvara se niz problema koji destabilizuju BiH. Verujem da je ta inicijativa proizvod izborne kampanje, jer mi se čini da oni koji su izbore izgubili sa tim nikako ne mogu da se pomire, pa sada traže otvaranje problema koji zaista mogu biti veliki“, smatra Simović.
I profesor Banjalučkog univerziteta Miloš Šolaja za Sputnjik kaže da je jasno da takva inicijativa dolazi iz bošnjačkih krugova koji su izgubili izbore u Srebrenici.
„Odlukom Izborne komisije da proglasi rezultate izbora pobedila je demokratija, a brojanje glasova je sve reklo. To što se nekim krugovima to ne sviđa i što misle da Srebrenica treba da bude nacionalni ekskluzivitet, praktično vraća BiH na početak devedesetih godina prošlog veka i kvalifikovano nacionalno odlučivanje, što na kraju mora dovesti do konflikta. Jasno je da je Srebrenica deo teritorijalnog sistema i svako nasilje nad tim sistemom bi otvorilo Pandorinu kutiju u BiH“, kaže Šolaja.
Prema njegovim rečima, bilo bi demokratski i civilizacijski prihvatiti rezultate izbora i da se nastavi sa dosadašnjim politikama prema i u samoj Srebrenici.
