Iako niko nije govorio da će bitka za Mosul biti laka, ova ofanziva najavljivana je pomalo lakonski, kao ofanziva u kojoj će se paziti da drugi po veličini irački grad ne zadesi sudbina Alepa (kurdski lider Masud Barzani), ili da neće biti vazdušnih udara na centar grada, kako bi se izbegao veliki broj žrtava (irački zvaničnici).
Svaka izjava bila je sračunata tako da se napravi oštra razlika između operacija sirijske vojske, koja napreduje uz podršku ruske avijacije i iračko-kurdske vojske, koja napreduje uz pomoć američke avijacije.
Međutim, kako se iračko-kurdske snage približavaju nekada dvomilionskom gradu, u kome se, veruje se, danas nalazi još uvek oko milion civila, i priča se menja. Sve su veće šanse da, pošto je Alep proglašen za sirijski, Mosul postane irački Staljingrad.
Da lakonske izjave kurdskih i iračkih vođa nisu u skladu sa stvarnošću, govore i podaci o najsloženijoj vojnoj operaciji na teritoriji Iraka, ne samo, kako zapadni mediji pišu, otkada su američke trupe napustile tu zemlju. Toliki broj vojnika — 94 hiljade vojnika i 90 ratnih aviona (što koalicionih, što iračkih) i neznani broj pripadnika šiitskih i sunitskih paravojnih formacija nije angažovan od vremena američke invazije. Broj angažovanih trupa govori o važnosti akcije.
Zašto je Mosul važan
Kao drugi po veličini grad u Iraku, Mosul je za DAEŠ važan zato što je to najveći grad koji je ova islamistička grupa zauzela. Mosul je DaAEŠ-u davao legitimitet za proglašenje „kalifata“ i bio je njen najvažniji izvor za prikupljanje poreza i angažovanje robovske radne snage.
Takođe, u Mosulu se nalazi centar koji DAEŠ-u služi za proizvodnju hemijskog oružja, a tokom osvajanja grada u leto 2014, ekstremisti su zarobili velike količine američkog i iračkog oružja.
Sa druge strane, oslobađanje Mosula, pored simbolike delegetimizacije „kalifata“, imao bi strateški značaj, jer ovaj grad je raskrsnica važnih puteva. U državi kojom dominiraju šiitske verske i političke grupacije, Mosul je najveći grad sa šiitskim stanovništvom, a pre DAEŠ-ove okupacije bio je i središte iračke hrišćanske zajednice. Kao grad iz antičkih vremena, Mosul je i centar iračkog kulturnog nasleđa kome preti uništenje od strane ekstremista.
Male razlike između Mosula i Alepa, osim…
Sve izložene činjenice govore ono što zapadni zvaničnici nerado priznaju — da oslobođenje Mosula neće biti lak posao, da ga DAEŠ neće lako dati i da će se mosulska vojna operacija malo razlikovati u odnosu na onu u Alepu.
Jer pred Zapadom i iračko-kurdskom koalicijom stoje dva puta. Prvi podrazumeva višemesečnu opsadu uz velike žrtve na obe strane i patnju civila. Druga, na koju je već upozorila sirijska vlada, podrazumeva da koalicija dozvoli džihadistima da se povuku i odu u Siriju.
Vesti iz „prestonice kalifata“ Rake, koje prenosi Njujork tajms, govore o dolasku velikog broja džihadista i njihovih porodica u taj sirijski grad. Izvori Njujork tajmsa iz Rake, koji su želeli da ostanu anonimni kako bi izbegli represalije, govore o dolasku stotina boraca DAEŠ-a i njihovih porodica iz Mosula i Alepa u „prestonicu“ islamističke pseudodržave i da čekaju na smeštaj.
Možda je to uvod u evakuaciju cele džihadističke populacije iz Mosula u Siriju, gde će se pregrupisati trupe koje bi onda bile iskorišćene samo u Siriji. Ovakav scenario odgovarao bi i Zapadu i iračkim vlastima.
Zapad bi se izvukao iz rata sa džihadistima, Irak bi bio očišćen od DAEŠ-a, a Asadova vlada i ruske snage koje joj pomažu bile bi izložene jačem pritisku brojnijih neprijatelja.
Ovoj opciji u prilog svedoči i činjenica da su u prvom danu Mosulske operacije iračko-kurdske snage ostavile džihadistima koridor za povlačenje na zapad, u Siriju, pod izgovorom izbegavanja civilnih žrtava.
„Ukoliko postoji način da ih nateramo da se povuku i gurnemo ih prema pustinji, zašto se sa njima boriti u naseljenim mestima kao što je Mosul“, opravdao je ovakvo ponašanje Kolumb Strak iz nevladine organizacije IHS konflikt monitor, koja prati događaje u Iraku i Siriji.
Ovakav sled događaja podrazumeva saradnju sa DAEŠ-om i njegove garancije da će se držati podalje od Iraka, što nije moguće. Jer DAEŠ je nastao u Iraku i u srži njegove ideologije je želja za stvaranjem uverzalnog islamskog „kalifata“. Stoga, ako igra na tu kartu, Zapad igra kratkoročno, samo u cilju slabljenja Asada i njegovog glavnog saveznika, Rusije.
Mosul kao irački Staljingrad
Ukoliko zaista želi da uništi DAEŠ, a ne da ga koristi kao sredstvo slabljenja Asada i Rusije, zapadnoj koaliciji i iračko-kurdskim snagama ne ostaje ništa drugo nego da započnu opsadu grada.
Tada će Mosul postati irački Staljingrad i gotovo da neće biti razlika između njega i Alepa. Štaviše, verovatnije je da će borbe biti žešće i da će i civilne žrtve biti veće.
Jer Alep, za razliku od Mosula, nikada nije potpuno pao u ruke džihadista. Za razliku od Alepa, u kome borbe otpočetka nisu nikada prestajale, u Mosulu su islamisti imali dve godine da se pripreme za konačan obračun.
Zapadni mediji pišu o mreži tunela iskopanih ispod grada, o mreži eksploziva postavljenih po gradu tako gusto da liče na minska polja i o rovovima napunjenim zapaljivim uljem.
Ako dođe do opsade, ona će trajati dugo, što je morao da prizna i američki predsednik Barak Obama. Irački zvaničnici očekuju da se DAEŠ-u određenoj fazi opsade povuče preko Tigra, koji deli grad i brane zapadni deo gde se nalaze vladine institucije i gde su ulice uže, zbog čega su dejstva artiljerije i tenkova otežana.
Sve govori da će Mosul ipak postati poprište teške bitke, bez izgleda da se brzo završi. Izbegličke kolone već su krenule. UN agencije proširuju i grade nove kampove za prihvat novih ljudi jer se pretpostavljeni broj izbeglica procenjuje na stotine hiljada.
Nažalost, teško je da Mosul izbegne sudbinu koja je zadesila Alep. DAEŠ za sobom ostavlja pustoš, a ruševine bezbrojnih gradova u Siriji i Iraku svedoče o tome. Svaka borba protiv njega danas je posledica neaktivnosti onih koji su vladali Irakom od 2003. Ali to je posebna priča, cenu za to uglavnom plaćaju nedužni.
