Znamo koliko je Alep strateški važan u sukobu u Siriji, ali zanimljiva je činjenica da niko ne pominje da je Alep naselje sa najdužom kontinuiranom nastanjenošću u istoriji ljudske civilizacije, pod zaštitom Uneska. Ta činjenica fascinira, a i neke stvari možda čini jasnijim.
— Ono što je usud Alepa, antičkog Halaba, od prvih tragova nastanjenosti jeste fantastična geopolitička pozicija. Koliko mu je to pomoglo da se razvija i da od najstarijih vremena postane jedna od najvažnijih tačaka trgovačke razmene u svetskim tokovima, toliko mu je i odmogla, jer se od najranijih dana postojanja nalazio na meti velikih sila. Ponekad je uspevao da se u sukobima velikih mudrom politikom svojih vladara nametne kao jezičak na vagi koji je pretegnuo, što mu je pomoglo da izbegne sukob. Ponekad se, ipak, našao na meti velikih razaranja, kao danas. Inače, zahvaljujući arheološkim istraživanjima kontinuirana nastanjenost u Alepu može da se prati od šestog milenijuma pre naše ere, a verovatno seže i dalje u prošlost i to ga čini specifičnim mestom u istoriji ljudske civilizacije.
Malo se govori o tome da teroristi trguju arheološkim blagom i umetninama koje su pokrali. Kakva su Vaša saznanja? Mislite li da je to organizovano, da krađu kontroliše neko ko zapravo spolja upravlja tim pokretom, neko ko vrlo dobro zna o čemu se radi?
— Teško je odgovoriti na to pitanje, ali upada u oči činjenica da DAEŠ bira lokalitete. Znamo šta se dogodilo u Mosulu, u Hatri, bili smo svedoci onoga što se dešavalo u Palmiri, kad se sukobi okončaju, videćemo šta se dešavalo u Alepu. Deo artefakata sa tih lokaliteta i iz muzeja završio je na crnom tržištu. U nekoliko navrata je čak i u velikim aukcijskim kućama bilo situacija, skandala, da se na zvaničnim aukcijama pojave artefakti koji su nelegalnim kanalima stigli sa tih lokaliteta i iz muzeja. Nije teško pretpostaviti da se jednim delom DAEŠ finansira upravo prodajom tih predmeta.
Da li vas to što se dešava u Siriji podseća na invaziju na Irak i dešavanja u muzeju u Bagdadu?
— Upravo tako. Jedna od posledica tog sukoba bilo je i pljačkanje muzeja u Bagdadu. Ne mogu da upotrebim drugi termin, taj mi se čini najadekvatnijim. Zbirka je bila evakuisana, artefakti su sklonjeni, međutim, kad su vojnici ušli u tu zgradu, vrlo jasno, vrlo planski su određeni delovi zbirki identifikovani i odneti. Neki su kasnije vraćeni, a mnogi su nepovratno izgubljeni.
Zapadni mediji optužuju Rusiju da tokom njenih intervencija iz vazduha stradaju civili, da li mislite da neki vojnik iz zemlje sa tako bogatom istorijom i kulturom može sebi da dozvoli da izda naređenje da se gađa arheološko nalazište?
— Svaki ratni sukob nosi civilne žrtve, naravno, odgovornost svake strane je da povede računa da se te žrtve svedu na minimum. Usudiću se da kažem da su ljudski životi na svu sreću obnovljivi, naravno, svako stradanje je strašno, svaki ljudski gubitak. Ali ono što je podjednako strašno, to je uništenje kulturnog nasleđa. Palmiru možemo da obnovimo, ali antička Palmira i obnovljena Palmira nisu isto.
Sirijci, koji su tek posle antikolonijalne pobune protiv Francuske zavladali tim prostorom, odlučili su da preuzmu stvar u svoje ruke. Da li verujete u snagu i odlučnost sirijskog naroda, da li Sirijci znaju šta, između ostalog, štite na toj teritoriji?
— Verujem da znaju. Verujem da Sirijci imaju potencijala da za sebe stvore bolji svet, u kojem će imati više uslova za bolji život, više mogućnosti da ustroje i svoju državu i svoje živote na način koji će njima biti najprihvatljiviji.
Alep pamti propovedanja prvih hrišćana, arapska osvajanja, Vizantiju, bio je inspiracija mnogima, Agata Kristi u njemu je započela pisanje „Ubistva u orijent ekspresu“, „Dragulj Levanta“ je inspirisao mnoge.
— Verujem da je svako ko je boravio u Alepu mogao da nađe inspiraciju za stvaranje književnog vela i drugih umetničkih dela. To je jedna od tačaka na kugli zemaljskoj koja tu civilizaciju zaista čini civilizacijom. Dugujemo mu da vodimo računa o kulturnom nasleđu koje se na u njemu nalazi, ali i u celoj Siriji.
