Bivši urednik vašingtonskog biroa Sputnjika Bil Moran sada to odlično zna: samo jednom. O tome kako ga je jedan potpuno bezazlen i brzo ispravljen propust napravio izgnanikom iz američkih masovnih medija, pisao je u svojoj kolumni za Sputnjik.
Kada su minuti u pitanju
Međunarodna novinska agencija Sputnjik objavila je kolumnu svog bivšeg radnika Bila Morana koji je od februara do oktobra radio kao urednik vašingtonskog biroa agencije.
Novinar priča kako je 10. oktobra, kada je imao slobodan dan, napravio nesrećnu grešku. Ne razmišljajući o izvorima i oslanjajući se na tvitove, urednik nije uzeo u obzir publikacije portala Vikiliks. Kao rezultat toga, na sajtu Sputnjika je objavio članak u kojem je autorstvo jednog od privatnih pisama posvećenih skandalu u Bengaziju pripisao Sidniju Blumentalu, novinaru i političkom konsultantu koji je od 1997. do 2001. godine bio pomoćnik Bila Klintona, a posle toga i dugi niz godina radio sa Hilari Klinton.
Prema Moranovim rečima, brzo je shvatio grešku koju je napravio i uklonio članak koji je na sajtu bio svega 19 minuta i za to vreme ga je pročitalo oko 1.000 ljudi.
Neadekvatan odgovor
Članak na Sputnjiku nije prošao nezapaženo. Prvi je reagovao američki novinar Kurt Ehenvald, jedan od autora objavljenih Vikiliksovoh mejlova, čiji su tekstovi objavljivani i u „Njujork tajmsu“ i „Njuzviku“.
Samo posle nekoliko sati na sajtu „Njuzvika“ se pojavio tekst sa naslovom: „Dragi Donalde Trampe i Vladimire Putine, ja nisam Sidni Blumental“. U tekstu autor tvrdi da je članak na sajtu Sputnjika dokaz da „agencija pod pokroviteljstvom Kremlja“ namerno menja materijale sa sajta Vikiliksa, a zatim ih šalju Trampovom izbornom štabu.
Mladi novinar Bil Moran je odmah kontaktirao Kurta Ehenvalda putem tviter profila i objasnio da se ime Sidni Blumentala u članku Sputnjika našlo greškom, ali je Ehenvaldova reakcija bila prilično čudna: blokirao je autora članka.
U redakciji „Njuzvika“ su na Moranovo objašnjenje samo slegnuli ramenima i odbili da unesu ispravke u tekst koje su, u suštini, rezultat greške autora koja nema nikakve veze sa politikom redakcije, niti je bila zlonamerna.
Tada su Moranove kolege dale podršku novinaru Sputnjika iznervirane činjenicom da je poznati novinar kao što je Ehenvald odbio da unese izmene u članak i pored svih objašnjenja da se radilo o nepažnji.
Ponuda koja može da se odbije
Nakon toga se Ehenvlad ipak javio Moranu i sastao se sa njim. Prema bivšem zaposleniku Sputnjika, taj razgovor je trajao nešto više od sat vremena i činilo se da se američki novinar stavio u poziciju mlađeg kolege. Nešto kasnije, u odgovoru mejlom Moranu o tome šta namerava da kaže javnosti, Ehenvald je mladom novinaru predložio zaposlenje u izdanju „Nju ripablik“.
Moran je rekao da je to za njega izgledalo kao podmićivanje.
„Imam prijatelja koji me očajnički savetuje da prihvatim ponudu i da ne objavim ovaj članak“, napisao je novinar u svojoj kolumni.
Ehenvald je, u jednom od mejlova, pokušao da „posavetuje“ kolegu da bi otkrivanje onoga što se desilo moglo da mu ugrozi karijeru i da to treba da vidi „ne kao pretnju, već kao istinu“.
Putin i jutarnja kafa
Moran je u svojoj kolumni još jednom podvukao da „Sputnjik nije pod kontrolom Kremlja“.
„Ja ne pričam sa Putinom uz šolju jutarnje kafe. Medij se finansira od strane Vlade Rusije, ali mi niko nikada nije rekao i naredio šta da pišem“, rekao je novinar.
Uprkos činjenici da je svestan da će se, nakon objavljivanja ove kolumne, na njega obrušiti salva kritika, Moran i dalje veruje da je napravio pravi izbor.
„Znam da će me žestoko kritikovati. Napisao sam 813 članaka za Sputnjik, ali će me činjenica da sam napravio jednu jedinu grešku, koja je raspalila histeriju da je reč o namernom poturanju neistine (kako je to predstavio ’Njuzvik‘), zauvek ostaviti u gugl pretragama. Ipak, to je istina i to je moja želja“, sumirao je Moran.