Međutim, zahvaljujući ovakvim opisima gubi se iz vida još jedna, kudikamo značajnija osobina ovogodišnjih izbora — njihov potencijal da donesu promenu koja neće biti samo kozmetička, kao uglavnom svaki put dosad, i, istovremeno, potencijal da čitav svet odvedu u jedan sasvim opasan i nepredvidiv pravac, u zavisnosti od toga koji će od dva kandidata na kraju pobediti.
Da li je Donald Tramp zaista kandidat naroda koji se bori protiv globalnog establišmenta? Zašto je zaratio i sa demokratama, i sa vrhom svoje Republikanske partije, i sa američkim mejnstrim medijima? Šta je Vikiliks, objavljujući hiljade mejlova Džona Podeste, šefa izbornog štaba Hilari Klinton, otkrio o kandidatkinji Demokratske partije? Kakva otkrića, navodno razorna za Klintonovu, najavljuje hakerski kolektiv Anonimusi? Šta u ovom trenutku pokazuju ankete i zašto im se ne može bezrezervno verovati? Hoće li i sam konačni izborni rezultat ostati pod senkom sumnje, zbog mrtvih i nepostojećih birača otkrivenih u biračkim spiskovima u nekoliko američkih saveznih drava?
To su bile teme „Sputnjik intervjua“ sa Jovanom Kovačićem, predsednikom organizacije „Ist-vest bridž“ i dugogodišnjim novinarom „Rojtersa“, i Stevanom Nedeljkovićem, asistentom na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i članom upravljačkog odbora projekta „Američki izbori 2016“.
„Mislim da su Vikiliks i Anonimusi tek počeli da puštaju interesantne mejlove. Oni su pre nekoliko dana i najavili da najbolje tek predstoji i naveli da je Hilari Klinton svesna šta će sve oni da objave, šta god to značilo“, kaže Jovan Kovačić.
Posebnu pažnju privlači najava, koju su ovih dana Anonimusi postavili na internet, da će pre izbora biti objavljen snimak seksualnog odnosa Bila Klintona, bivšeg predsednika SAD i muža Hilari Klinton, sa trinaestogodišnjom devojčicom.
„Pogledao sam tu najavu. Reč je o užasnoj tvrdnji, ali, Anonimusi nikad dosad nisu omanuli, bar koliko se ja sećam, i tako nešto moglo bi da se pokaže kao presudno… U svakom slučaju, treba sačekati i videti šta će sve da ispliva, a ako je suditi po onome što je dosad već isplivalo, ovaj mesec će biti kataklizmičan“, kaže Jovan Kovačić.
Vikiliksova pak dosadašnja otkrića pokazala su, pored ostalog, da se novinari i urednici vodećih američkih medija nalaze u izuzetno bliskom, očigledno nedozvoljenom dosluhu sa Hilari Klinton i članovima njenog izbornog štaba.
„Hilari Klinton je oduvek imala fantastične odnose sa medijima…“, komentariše Kovačić.
„Jasno mi je zašto mejnstrim mediji rade ono što rade, ali nikako ne mogu da se otrgnem jako ružnom utisku da je to nešto što podseća na ono što smo mi viđali ovde. Sećam se onih koji su nama držali predavanja o demokratiji, o objektivnosti i nezavisnosti medija, a sad, kad je njima prigustilo, svi ti principi odleteli su kroz prozor.“
Mejlovi Džona Podeste otkrili su i da Hilari Klinton priznaje da zna da „Saudijska Arabija i Katar pružaju tajnu finansijsku i logističku podršku DAEŠ-u, ali je to istovremeno nije sprečilo da upravo od Saudijske Arabije i Katara primi preko deset miliona donacija za svoju fondaciju, što praktično znači da islamski teroristi i Hilari Klinton imaju zajedničke sponzore.
Stevan Nedeljković napominje kako je, bez obzira na njeno priznanje postojanja veze te dve države sa teroristima DAEŠ-a, blizak odnos Hilari Klinton i Saudijske Arabije i Katara očekivan.
„Hilari Klinton je deo establišmenta, a čitavi ovi izbori predstavljaju borbu protiv establišmenta, oličenu u Donaldu Trampu, ali i u Berniju Sandersu (glavnom protivkandidatu Hilari Klinton tokom preliminarnih izbora za predsedničkog kandidata Demokratske partije). Za razliku od njih, Hilari Klinton ostaje na jednom koloseku američke spoljne politike, koji je usko vezan i sa Katarom i sa Saudijskom Arabijom“, tvrdi Nedeljković.
Konačno su — opet, zahvaljujući Vikiliksu — do javnosti dospeli i govori koje je, iza strogo zatvorenih vrata, Hilari Klinton držala pred bankarima sa Volstrita, zarađujući između 200 i 300 hiljada dolara po govoru. Ukratko, ispostavilo se da ona ipak podržava neoliberalne sporazume o slobodnoj trgovini. iako sad javno tvrdi da je protiv njih. da smatra da je normalno da veliki donatori, oni koji finansiraju kampanje političara, političarima treba da govore šta da rade kada budu izabrani, da priznaje i da jednu poziciju mora da zauzme u javnosti, ali da ima sasvim drugačiju iza zatvorenih vrata…
Na sve to nadovezalo se i otkriće da je „Siti banka“, jedna od najvećih američkih banaka, aktuelnom predsedniku Baraku Obami — koji Klintonovoj sad pruža neupitnu podršku, dok ona najavljuje da će nastaviti njegovim stopama — uoči izbora 2008. godine poslala spisak imena budućih članova njegove predsedničke administracije, po kome je on i postupio pošto je izabran. Kako će na ta otkrića reagovati pristalice Bernija Sandersa, koji je veliku podršku zadobio upravo zahvaljujući protivljenju toj vrsti dilova sa Volstritom? Da li će poslušati Sandersovu preporuku da 8. novembra glasaju za Hilari Klinton?
„Sandersovi glasači već su ogorčeni njegovim porazom, a vidi se i da su nezadovoljni načinom na koji je taj poraz prihvatio“, ocenjuje Jovan Kovačić.
„Ako Hilari Klinton na kraju ipak bude izabrana, suočiće se sa jezivom situacijom u kojoj će, praktično, dve trećine biračkog tela biti protiv nje, jer Trampovi i Sandersovi birači imaju jednu zajedničku osobinu — ne vole establišment… Velika većina Amerikanaca gleda na Vašington kao na jedan otuđeni centar moći koji vodi računa samo o sebi.“
Sa tim u vezi, nadovezuje se Stevan Nedeljković:
„Kampanju Hilari Klinton uglavnom finansira krupni kapital, dok je prosečan iznos donacija Donalda Trampa svega 61 dolar, što je tek malo više od prosečnog iznosa donacija Bernija Sandersa (koji je finansiranje svoje kampanje u potpunosti bazirao na malim donacijama običnih građana). Tako da je zapravo potpuno jasno ko je na čijoj strani.“
Ankete trenutno pokazuju da je Hilari Klinton u ubedljivoj prednosti. Međutim, nije baš tako jednostavno — neke od anketa u uzorku imaju mnogo više demokrata nego republikanaca, nego što je to slučaj u biračkom telu, a za druge se, iako se predstavljaju kao nezavisne, ispostavilo da su ih radile firme koje su finansijski povezane sa kampanjom Hilari Klinton.
Sa druge strane, tu su i ankete „Los Anđelos tajmsa“ i „Rasmusena“ — koji doduše naginje republikancima — koje pokazuju da se zapravo Tramp nalazi u blagoj prednosti i, što je posebno zanimljivo, da mu raste podrška među Afroamerikancima, što bi, uz spomenuto nezadovoljstvo Sandersovih birača, moglo da se pokaže kao važan faktor za konačan izborni rezultat.
Ali, kojoj anketi poverovati? Koliko, uopšte, smemo da se oslonimo na ta istraživanja javnog mnjenja, tim pre ako se setimo da su ankete, objavljene uoči britanskog referenduma o izlasku iz Evropske unije, promašile za čak 6 do 8 odsto, najavljujući pobedu strane koja se borila za ostanak Britanije u EU, strane koju je inače establišment sa obe strane Atlantika podržavao bez ostatka? Stevan Nedeljković odgovara kontra-pitanjem:
„Kako verovati anketama koje sprovode mediji, poput ’Njujork tajmsa‘ ili ’Vašington posta‘ ili Si-En-Ena, koji su se otvoreno svrstali na stranu Hilari Klinton? Mediji su, pogotovo u ovoj izbornoj kampanji, prilično jednostrani, i ne može se potpuno verovati tim anketama…“
A da li će se poverovati konačnim rezultatima izbora? Donald Tramp javno upozorava da su izbori namešteni, a da ta upozorenja nisu sasvim lišena osnova govore podaci da su u biračkim spiskovima u Koloradu, Virdžiniji i Pensilvaniji pronađeni mrtvi i izmišljeni birači, koji su, uprkos ovim ograničavajućim okolnostima, glasali na nekolicini prethodnih izbora, da se u Indijani u 47 okruga vodi policijska istraga zbog manipulacija biračkim spiskovima…
Dodajmo tome i da je istraživanje uglednog Pju centra, još 2012. godine, pokazalo da je „više od 1,8 miliona umrlih i dalje registrovano u biračkim spiskovima“, da je „oko 2,75 miliona Amerikanaca registrovano u više od jedne države“, što će reći i da, teoretski, jedna osoba može da glasa više puta, i da je, sve u svemu, „invalidno ili bitno netačno oko 24 miliona — jedna osmina — biračkih registracija“.
Uzimajući u obzir te podatke, uz činjenicu da u samo 8 (od ukupno 50) američkih saveznih država birački odbori od birača obavezno moraju da zatraže važeći dokument sa fotografijom kako bi im dozvolili da pristupe glasanju — procedura, dakle, koja je kod nas uobičajena — postavlja se pitanje da li je izborna krađa u SAD, zaista, moguća?
„To se uvek radilo, a sada su uhvaćeni na delu. Amerika se po tome nimalo ne razlikuje od nas, ovde na Balkanu“, komentariše Jovan Kovačić i upozorava:
„Nezadovoljstvo u Americi je ogromno. Uz to, dve strane su sada suprotstavljene kao nikada do sada — čak se i fizički sukobljavaju, što se tamo nikad nije dešavalo — i kada upozorava na izbornu krađu, Tramp samo doliva ulje na već itekako rasplamsanu vatru… Sa druge strane — ako je Hilari Klinton zaista kandidat establišmenta, a Tramp njegov protivnik — jasno je da će establišment sve da uradi da sačuva svoj novac i pozicije. Sve ovo može da bude okidač za veoma ozbiljne probleme u Americi nakon izbora.“
Na kraju, evo šta o svemu tome kaže sam Donald Tramp, u govoru na mitingu u Vest Palm Biču na Floridi 13. oktobra:
„Nema toga što politički establišment neće učiniti, nema laži koju neće izgovoriti kako bi zadržali svoju prevlast i moć na vaš račun… Vašingtonski establišment — i finansijske i medijske korporacije koje ga finansiraju — postoji samo zbog jedne stvari: da sebe sačuva i obogati… Za one koji kontrolišu poluge moći u Vašingtonu i za globalne specijalne interese — a to je partnerstvo ljudi koje ne zanima vaša dobrobit — naša kampanja predstavlja istinsku egzistencijalnu pretnju, sa kakvom nisu bili suočeni nikada ranije. Ovo nisu obični izbori, kakvi se održavaju na svake četiri godine. Ovo je istorijsko raskršće na kome se nalazi naša civilizacija, raskršće koje će odlučiti da li ćemo mi, narod, povratiti kontrolu nad našom vladom.“
