Upozorenja da Srbiju na putu ka Evropskoj uniji ne čekaju med i mleko nisu nova. Nije nova ni činjenica da Brisel često razgovara sa Beogradom u formi ultimatuma, a neretko, zasad u pola glasa, stižu i poruke da će Srbija morati da promeni format i tradicionalno bliske ali i ekonomski i te kako profitabilne odnose sa Rusijom. A koliko su profitabilni, objasnio je na 16. Srpskom ekonomskom samitu ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin.
Rusija je sada na trećem mestu u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Pritom, naša robna razmena sa Srbijom raste, i prošle godine je premašila sumu od milijardu i po dolara. Sada se realizuje čitav niz velikih projekata u sferi energetike, bankarstva, metalurgije, transportne infrastrukture, poljoprivrede. Ruske investicije u srpsku privredu poslednjih nekoliko godina premašile su tri milijarde dolara, precizirao je Čepurin.
Podsetio je i da režim slobodne trgovine koji naše dve zemlje imaju omogućava Srbiji da u Rusiju izvozi 99 odsto artikala bez carine, što donosi konkretne prednosti srpskoj privredi. Naveo je i podatak da se za prvih osam meseci ove godine ukupan srpskih izvoz u Rusiju povećao 9,5 odsto. Sada se situacija na istoku menja, stvorena je Evroazijska unija i postalo je neophodno da se sličan sporazum o preferencijalnoj trgovini potpiše i između te organizacije i Beograda, a time se tržište na kome Srbija može da plasira svoje proizvode povećava na 200 miliona ljudi.
Ali ulaskom Srbije u EU njena bilateralna saradnja sa Rusijom će pretrpeti značajne promene, i to na gore, rekao je ambasador i predložio da se već sada razmišlja o uspostavljanju zajedničkog rusko-srpskog mehanizma koji bi te promene sagledao i našao rešenja.
Ideja ruskog ambasadora zaintrigirala je učesnike samita. Tako bivši španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos smatra da je Čepurinova ideja dobra.
„Mislim da, kada imate zajednički interes, najbolje što možete da uradite je da razgovarate. Mislim da pregovarački proces između Srbije i EU treba da bude bilateralan. Druga stvar je to što Srbija ima dobre i pozitivne veze sa Rusijom. Neka forma dijaloga bi trebalo da bude uspostavljena kako bi se iznašla pozitivna rešenja za budućnost. Od toga bismo svi imali koristi“, smatra Moratinos.
Međutim, za ekonomistu i bivšeg srpskog ambasadora u SAD Ivana Vujačića, ideja ruskog ambasadora nije dobra.
„Mislim da bi to suviše zakomplikovalo ionako komplikovane razgovore sa EU, tako da bi to pre bio hendikep nego pomoć. Verujem u dobronamernost takvog predloga, ali mislim da je nepraktičan sa aspekta teških i komplikovanih pregovora sa EU, pri čemu svaka zemlja može da zahteva neke stvari u vezi sa nekim poglavljima i onda bi to još više iskomplikovalo stvari. Imajući u vidu relativno nizak nivo odnosa EU i Rusije, ta stvar bi još više opterećivala dijalog. Mislim da to nije ideja koja bi mogla dobro da funkcioniše“, kaže Vujačić.
Ideja ruskog ambasadora nije loša, smatra bivši srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, ali treba paziti da to ne ometa pristupanje Srbije EU.
„Svakako da je interes Srbije da sačuva specijalni status koji ima kroz bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini iz 2000, jer to je jedinstveni ugovor u ovom delu sveta. Njega nema niko osim bivših država SSSR-a. Sa druge strane, nivo razmene, posebno izvoza iz Srbije, nije tako veliki. U tom smislu, taj sporazum ne bi smeo da dovede u pitanje pristupanje Srbije EU, jer je daleko najveća spoljnotrgovinska razmena sa regionom i sa EU“, objašnjava Parivodić.
Vreme će pokazati kako će pregovori između Srbije i EU teći, dodaje Parivodić i kaže da je ideja ambasadora Čepurina da zona slobodne trgovine između Srbije i Rusije preživi srpsko pridruživanje EU dobra.
S druge strane, ambasador Čepurin ponovo je skrenuo pažnju na činjenicu da se u svetu odigravaju promene koje težište privrednog rasta pomeraju na istok. „Kina je postala ekonomski gigant, Azija lokomotiva 21. veka, a Rusija se obnavlja kao ptica feniks. Te promene je objektivno teško zaustaviti i za njih je zainteresovana većina zemalja sveta. Hteo to neko ili ne, one će se nastaviti jer točak istorije se neumoljivo vrti i ne može se vratiti unazad, nema kočnica“, naveo je ruski diplomata i dodao da većina sveta na te promene gleda ako ne s optimizmom, a ono svakako s nadom.
Konstatovao je i da EU preživljava krizu za krizom, a najnoviji primer su izbeglice i „bregzit“. „Zato kada govorimo o ulasku Srbije u EU ne znamo tačno šta će biti s Unijom za 10 godina i hoće li ona uopšte postojati. To će pokazati vreme“, rekao je Čepurin.
