Ulaskom Srbije u EU, naveo je Čepurin na panelu „Globalna pomeranja moći i njihove implikacije po region“ na 16. Srpskom ekonomskom samitu, dobra saradnja koju imaju Srbija i Rusija očigledno će pretrpeti značajne promene, pre svega kad je reč o režimu slobodne trgovine.
„Naravno, Rusija bi želela da se nakon priključenja Srbije u EU ne menjaju odnosi sa Rusijom i da se oni ne naruše. Ali ako ćemo objektivno, ti odnosi će pretrpeti značajne promene“, ocenio je ambasador.
„Nakon pristupanja Srbije Evropskoj uniji, Zona slobodne trgovine Srbija—Rusija (ili Srbija i Evroazijska ekonomska unija u tom momentu) moraće da prestane da funkcioniše. To će dovesti do kvarenja uspostavljenih trgovinskih tokova između Rusije i Srbije, a kao posledica toga do gubitka privrednih subjekata dveju zemalja po više trgovinskih pozicija“, objasnio je Čepurin, podsetivši da EU čini jedinstven ekonomski prostor i da zemlje-članice ne mogu biti u posebnim ekonomskim odnosima i slobodnim trgovinskim zonama sa trećim zemljama.
Prema rečima ruskog ambasadora, ukidanje režima slobodne trgovine i prelazak Srbije na jedinstvenu carinsku tarifu EU dovešće do poskupljenja ruskog i srpskog izvoza, koji se danas ostvaruje bez carina prema Sporazumu o slobodnoj trgovini.
Srbija će posle pristupanja Uniji morati i da se pridruži jedinstvenom spoljnopolitičkom stavu tog bloka sa svim posledicama koje iz toga proističu, upozorio je Čepurin, dodajući da sada, recimo, budući da nije član EU, ne mora da uvede sankcije Rusiji.
Takođe, naveo je ruski ambasador, teško je reći koliko će se čuti glas Beograda prilikom formiranja spoljne politike EU.
„Ako stvari ostanu kao sada, jasno je da muziku naručuju male ali veoma agresivne zemlje, čiji je stav, moram da kažem, veoma dalek od stava Srbije. Ove male ali agresivne zemlje su faktički izvođači američke politike“, ukazao je Čepurin i dodao da pritom Amerika ne pati i ne strada od pogoršanja odnosa EU i Rusije, a istovremeno nanosi štetu evropskim konkurentima, što je „genijalna politika“.
Ambasador je takođe istakao da je obim uzajamnih gubitaka koji bi nastali po srpsko-ruske odnose članstvom Srbije u EU u ovom trenutku teško proceniti i da na tome treba da rade stručnjaci.
„Posledice pristupanja Srbije EU mogu se negativno odraziti i na našu bilateralnu saradnju u domenu energetike“, rekao je Čepurin i podsetio da je zbog pritiska EK „sahranjen“ „Južni tok“. A on bi, dodao je, doneo Srbiji toliko novca od tranzita gasa koji bi značajno prevazilazio sve donacije i pretpristupne doprinose EK Srbiji.
Čepurin je i ovom prilikom pozdravio principijelni stav rukovodstva Srbije, koje se zalaže za očuvanje prijateljskih veza sa Rusijom u svim sferama, uključujući privrednu. Dodao je, međutim, da je već sada očigledno da je neophodno na stručnom nivou prilaziti adaptaciji pravnog osnova saradnje u novim uslovima.
"Radni mehanizam može da bude kako bilateralni, tako i uz angažovanje evropskih stručnjaka. Cilj takvog formata saradnje je da se izbegnu suvišne prepreke za obostranu korisnu saradnju na evropskom kontinentu", rekao je ambasador i naglasio da je logično da se takav rad vodi paralelno sa pretpristupnim pregovorima, možda preko novih mehanizama rusko-srpske saradnje koji će, kako se nada, biti stvoreni.
Ambasador je naglasio da sve što je rekao treba doživeti pre svega kao poziv na početak dijaloga o smanjenju negativnih posledica evropskih integracija Beograda za Rusiju i Srbiju.
Odgovarajući na pitanja na panelu, Čepurin je naglasio da cilj njegovih upozorenja nije da se bilo ko plaši, nego da on samo iznosi objektivne činjenice.
„Ovde se ne radi o tome da neko nekog plaši, Srbiju ili EU, kažem samo da moramo da se pripremimo da ne bi bilo iznenađenja. Postoje objektivne stvari i bolje da ih sagledamo zajedno, i Srbija i Rusija i EU, i da nađemo rešenje koje neće pogoršavati ekonomsku klimu na evropskom kontinentu“, poručio je ambasador Rusije.
