Francuski istoričar Žan Pol Bled, počasni profesor Sorbone, specijalista za istoriju Srednje Evrope i vodeći francuski stručnjak za istoriju Nemačke i Habsburške monarhije, postao je prošle godine inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Profesor Bled stari je prijatelj Srbije. U vreme kada je u Francuskoj bilo moderno biti protivnik naše zemlje, zalagati se za njeno bombardovanje i sankcije prema njoj, profesor Bled izabrao je drugačiji put.
Za razliku od mnogih intelektualaca, poput Alana Finkelkrauta ili Bernara Anri Levija, Bled je stao na srpsku stranu.
„Imao sam ideju, i još uvek se držim toga, da postoji poseban i vrlo blizak odnos između Francuske i Srbije. Smatrao sam da Francuska mora, u najmanju ruku, da vodi uravnoteženiju politiku“, kaže Bled.
Ovih dana održali ste pristupno predavanje u SANU, čiji ste inostrani član postali prošle godine. U Srbiji su česte debate o ulozi institucije kao što je SANU u društvu. Kakva bi, prema Vašem mišljenju, trebalo da bude uloga akademije u jednom društvu?
— Akademija bi trebalo da bude neko ko podstiče. Ona treba da osluškuje društvo, drugim rečima, ne treba da se zatvara u neku vrstu geta. Kroz razgovor koji sam vodio sa predsednikom vaše akademije shvatio sam da je to njegov plan.
Kako biste ocenili trenutnu situaciju u EU?
— Pretnje su brojne. Imamo naravno terorizam. Ne pogađa baš sve zemlje, ali pogađa Francusku, Belgiju i Nemačku, a mogao bi da pogodi i Italiju. To je zaista suštinski problem.
Evropskoj uniji ne ide dobro, a uzroci su brojni. Imamo problem evra kao valute, koji nije rešen do kraja. Suprotno ekonomskim principima, u okviru iste monetarne unije okupljeno je toliko raznorodnih i suprotnih ekonomija, taj problem nije rešen.
Takođe pitanje migranata pravi lomove u okviru EU. Videli smo da je pre godinu dana EU odlučila da 160.000 migranata bude raspoređeno u zemljama Unije i uvela je sistem kvota. Ta odluka uopšte nije primenjena, što će reći da su odluke koje su donete u centru osporavane. Osporavaju ih zemlje-članice.
Imamo takođe problem „bregzita“. Ne znamo kako će se on razvijati. Sve to znači da Evropi nije dobro.
Kakav je trenutni položaj Francuske u EU?
— Položaj Francuske, voleli mi to ili ne, još uvek se zasniva na ideji posebnog saveza sa Nemačkom. To je i dalje osnova francuske politike.
Treba li Srbija da se kreće ka EU i da li joj je mesto tamo?
— To je pitanje koje prevashodno treba postaviti Srbima, da bi se saznalo da li im je to u interesu. Države mogu da imaju svoj stav, ali Srbija treba jasno da manifestuje želju ako želi da uđe u Uniju i mora da zna da će ako uđe u Uniju ući u sistem koji je sada vrlo krhak.
Kao prijatelj ili neprijatelj Rusije? Često se može čuti da bi Srbija trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU koja podrazumeva sankcije Rusiji?
— S obzirom na istoriju bilo bi legitimno da Srbija igra ulogu posrednika.
Imali sličnosti u današnjim podelama u Evropi sa podelama koje su postojale u prošlosti?
— Sličnosti postoje sa vremenom Hladnog rata. Ako gledate vreme pre Prvog svetskog rata, Francuska je bila saveznica Rusije. Sa druge strane, sve više klizimo ka situaciji koja je bliska onoj koju smo videli za vreme Hladnog rata i to je nešto što je zaista jako tužno.
Rusko–francuski odnosi uvek su bili jako srdačni, čak i za vreme Hladnog rata. Šta se dogodilo da tako dobri odnosi zahladne?
— Možda postoji objašnjenje u smislu da se već nekoliko godina unazad Francuska udaljila od smernica i uputstava koje joj je ostavio general De Gol.
