Poslednjih nekoliko meseci dve zemlje intenziviraju saradnju u oblasti bezbednosti. Rusija i Kina približavaju se u vojnoj oblasti, izvodeći prve zajedničke pomorske vežbe u Južnokineskom moru, i nalaze tačke preseka na diplomatskom polju, na primer, zajednički nastupajući protiv planova SAD da razmeste protivraketni sistem u Južnoj Koreji, navodi agencija.
„Činjenica da su dve zemlje razgovarale o zajedničkim akcijama na vojnom planu je veoma ozbiljna. Pretnja američkog protivraketnog štita podstiče Kinu i Rusiju ka daljem približavanju. Za njih je politika obuzdavanja, pre svega, obuzdavanje SAD“, smatra viši naučni saradnik na Institutu za Daleki istok Ruske akademije nauka Vasilij Kašin.
Te akcije pokazuju kako se približavanje lidera dve države Vladimira Putina i Si Đinpinga razvija u formalnije kontakte u oblasti bezbednosti, dodaje „Blumberg “. Sastanak na marginama samita BRIKS-a je četvrti susret Putina i Đinpinga u proteklih godinu dana i dvanaesti susret od stupanja kineskog predsednika na dužnost.
Prema rečima ruskog predsednika, Rusija i Kina razvile su „jedinstven odnos poverenja i uzajamne podrške“. U Pekingu, zauzvrat, ističu da dve zemlje imaju jednake stavove o ključnim regionalnim pitanjima, uključujući i Siriju i Avganistan.
Tragovi produbljivanja saradnje vidljivi su i van diplomatije. U avgustu je Rusija postala najveći snabdevač Kine naftom. Statistika kineskih carinika beleže rast obima bilateralne trgovine za 3,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je obim saradnje pao za 29 odsto, do 68 milijardi dolara.
„Uverena sam da je aktivna saradnja veoma važna, međutim Peking i Moskva ispred svega stavljaju sopstvene interese“, izjavila je Sara Lejn, naučni saradnik Kraljevskog ujedinjenog instituta za odbrambene i bezbednosne studije iz Londona.
„Da bi bile uspostavljene vojne veze sa Rusijom, Đinping u Kini mora da prevaziđe tradicionalnu opoziciju koja se protivi učešću zemlje u međunarodnim operacijama. Istovremeno, nije jasno da li će Peking hteti da pruži značajnu podršku Moskvi u sukobima u kojima interesi Kine nisu tako veliki, na primer, u Siriji i Ukrajini. Što se tiče sirijske krize, ovde se Kina za sada pridržava uravnoteženog pristupa.“
„Rekli smo Rusima da je Kina, za sada, samo globalna ekonomska, a ne geopolitička sila. Mi se selektivno bavimo problemima međunarodnih žarišta. Za nas je Bliski istok još uvek nepoznato polje borbe globalnih igrača“, smatra viši saradnik Instituta za ruske, istočnoevropske i srednjoazijske studije Kineske akademije društvenih nauka Ženg Ju.
