Centar za strateška i međunarodna istraživanja u Vašingtonu u najnovijem izveštaju zaključuje da Rusija putem medija poput Sputnjika i televizije RT preuzima kontrolu nad svetskim informativnim prostorom. Rusija koristi medijske imperije kao što su Sputnjik i RT, koje finansira država, aktivno otvara nove filijale širom sveta i preuzima sve veću kontrolu nad protokom informacija u svetu, kažu u prestonici SAD.
Izveštaj iz Vašingtona stigao je samo tri dana nakon što se Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta pozabavio problemom propagande čija su, kaže, meta zemlje EU. Zato je usvojio Nacrt zakona za suprotstavljanje rivalima u informativnoj borbi. A kao najveće je označio Rusiju i terorističku organizaciju DAEŠ.
„Ruske vlasti aktivno koriste širok spektar instrumenata, uključujući višejezične televizije kao što je RT, novinske agencije, društvene i religijske grupe, uključujući Rusku pravoslavnu crkvu, društvene mreže i internet botove, da bi poljuljale zapadne vrednosti i podelile Evropu“, saopštio je Odbor.
Već duže vreme zabavljen „ruskom propagandom“ i njenim suzbijanjem, Zapad je prevideo da će uskoro pred sobom verovatno imati i teži problem u kontrolisanju informativnog prostora u globalnom selu zvanom svet.
Gotovo nezapaženo je ovih dana prošla vest iz Pekinga da je generalni direktor „Kineskog radija internešenel“ (KRI) Van Genijan generalnom direktoru „MIA Rusija sevodnja“ Dmitriju Kiseljovu predložio stvaranje novog zajedničkog rusko-kineskog medijskog brenda. On bi trebalo da objedini globalne mogućnosti plasiranja informacija, zajedničkim snagama koje već poseduju KRI i Sputnjik, objasnio je prvi čovek međunarodnog kineskog radija.
Van je ocenio da je nivo poverenja između dva naroda, njihovih političara i novinara dovoljno visok da bi Rusija i njena agencija imali poseban status i da bi, bez dodatnih filtera, verujući jedni drugima, plasirali informacije.
Sfera saradnje, interesi i geografija medijskog prožimanja Kine i Rusije odnosila bi se, kako je rekao Van, na ceo svet. On je, takođe, podsetio da „Kineski radio internešenel“ i „MIA Rusija sevodnja“ nameravaju da zajedno izrade aplikaciju za mobilnu kompleksnu medijsku platformu na kineskom i ruskom jeziku.
Kiseljov je inicijativu Vana ocenio kao interesantnu. A znajući kako stvari funkcionišu u Kini, sa ovakvim predlogom se ne bi izlazilo u javnost da on nije dobio podršku sa najvišeg nivoa. Zato sa kineskom inicijativom treba ozbiljno računati.
To će, nema sumnje, uneti dodatni crv sumnje na Zapadu koji se već pita kako se suprotstaviti tome što Rusi pišu o onom što oni prećutkuju.
Naviknuti su da nemaju konkurenciju u oblikovanju javnog mnenja u svetu, što je, uostalom, uvek prethodilo svim ratovima koje su SAD vodile ili u njima učestvovale.
Za vlasti SAD svaki medij koji ne ponavlja američki propagandni stav je nedopustiv. Velike američke medijske organizacije revnosno ponavljaju poput papagaja ono što zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država žele da javnost zna o globalnim pitanjima, napominje istoričar Noam Čomski za RT.
Da je već došlo do preraspodele medijske moći pokazuje nervoza koja je već postala vidna.
Tako je aprila prošle godine bivši savetnik predsednika SAD Pol Krejg Roberts naglasio da SAD očigledno ne žele da odustanu od mita o „posebnosti“ sopstvene nacije. Precizirao je da administracija Baraka Obame za borbu protiv Moskve plaća šefu resora Endruu Laku 15,4 miliona dolara, kako bi diskreditovao svaku izjavu Rusije koja se pojavi u medijima na engleskom jeziku. Roberts ocenjuje da će troškovi u budućnosti samo rasti.
Amerika je u te svrhe angažovala čak i Holivud. Dokumenti iz arhive „Soni pikčersa“ koje je objavio Vikiliks, a preneli američki mediji, svedoče o tome da su SAD regrutovale vodeće holivudske menadžere, poput Džejmsa Mardoka, operativnog rukovodioca kompanije „21 Senčeri foks“, u nastojanju da odgovori izazovima „ruske propagande".
Pre dva meseca Tajms je objavio sedam članaka o delatnosti Sputnjika i RT, ocenjujući rad novinara kao „informativni Putinov rat“, u kom kontekstu su bojili i otvaranje informativne agencije Sputnjik u Velikoj Britaniji.
I britanski javni servis Bi-Bi-Si će, kako je ocenjeno, morati da se reformiše, zato što, onako kako sada funkcioniše, ne može da, kako oni kažu, odgovori na izazove.
Tako je bilo kada su „u ratu“ učestvovala samo dva ruska medija na međunarodnoj sceni — agencija Sputnjik i televizija RT. Šta će biti ako, ili možda je bolje reći kada, profunkcioniše novi zajednički rusko-kineski medijski brend koristeći potencijale Sputnjika i KRI?
Sputnjik je sada prisutan u 32 države, sa redakcijama na isto toliko jezika, kao i Kineski radio koji emituje program u 30 država na čak 70 jezika. Zapad je, naravno, pokriven u potpunosti.
