Niš je, između ostalog, poznat i po tome što je bio ratna prestonica Srbije 1914. Od tada, srpska vlada nije zasedala u tom gradu. Danas, nešto više od sto godina kasnije, srpska vlada preselila se na jug Srbije, te je Niš ponovo postao srpska prestonica na nekoliko dana.
Cilj je ovoga puta drugačiji nego pre jednog veka. Iako povod preseljenja vlade u drugi po veličini srpski grad nije ratni, atmosfera i disciplina su vojničke. Ministri spavaju u kasarni „Mija Stanimirović“, a sednice vlade održavaju se u Oficirskom domu.
I sam grad nalazi se u nekoj vrsti vanrednog stanja. Ipak Vlada zaseda u njemu. Niš je domaćin i srpsko-albanskom biznis forumu koji je okupio 300 poslovnih ljudi iz Srbije i Albanije, a gost je i alabanski premijer Edi Rama.
Sve to uzrokovalo je mere obezbeđenja kakve Niš do sada nije video. Dobar deo starog grada je blokiran, što stvara velike saobraćajne gužve. Automobili više stoje nego što se kreću, sve podseća na Moskvu ili Menhetn usred špica. Probka, rekli bi Rusi.
Kao šlag na tortu, učenici niških osnovnih škola imaju atletsko takmičenje na jednom od glavnih niških bulevara, što je vozače ostavilo bez još jedne ulice.
U zgradi Oficirskog doma, gde se održava srpsko-albanski biznis forum, atmosfera je uzavrela, ali su razlozi drugačiji. Dok su Nišlije nervozne zbog saobraćajne gužve, u Oficirskom domu 200 srpskih i 100 alabanskih biznismena razgovara, dogovara se i ugovara nove poslove.
Situacija potpuno drugačija od one prethodnog dana u Beogradu, gde je sve bilo ispunjeno varnicama posle debate srpskog i albanskog premijera. Oni su i ovde prisutni, ali njihove poruke usmerene su ovaj put praktičnim ljudima, ljudima čiji je jedini interes zarada. Zato su i pomirljivije i pune optimizma kada govore o budućoj privrednoj saradnji.
Albanija spada u red srednje značajnih zemalja za srpsku privredu, a albansko tržište postaje sve zanimljivije za srpske privrednike. Nekoliko ljudi koji su putovali po Albaniji ovog leta svedočili su o tome. Društvene mreže bile su pune slika iz albanskih supermarketa čiji su rafovi puni srpske robe.
Primer da Albanija postaje sve zanimljivija za ulaganja iz Srbije jeste i potez srpske glumice Zlate Numanagić (sećamo je se kao Seke iz serije „Povratak otpisanih“), koja je u albanskom turističkom gradiću Saranda, na obali Jonskog mora, otvorila restoran.
Slično misli i Bojan Nikolić, direktor firme „Dahop utva“. Njegova kompanija već posluje u Albaniji.
„Došli smo u Niš jer očekujemo da poboljšamo saradnju sa Albanijom, s obzirom da već poslujemo dole. Izvozimo oko sto tona pocinkovane trake godišnje, što je oko sto hiljada evra izraženo u novcu“, kaže Nikolić.
Sastanci poput srpsko-albanskog biznis foruma, prema njegovim rečima, služe za stvaranje kontakata i to je osnovni razlog njegovog prisustva.
Zorica Odžić, direktorka je kompanije „Alternativa medika“, čiji je najpoznatiji proizvod „Vendoksin kapi“. Došla je u Niš, kaže, kako bi promovisala proizvode svoje firme i kako bi pronašla potencijalne partnere za izlazak na albansko tržište.
„Upoznata sam sa albanskim tržištem, imamo mala iskustva. Već nešto malo prodajemo preko Crne Gore, ali s obzirom da se radi o malim količinama, došli smo da vidimo možemo li da napravimo ozbiljniju saradnju sa ozbiljnijim albanskim firmama“, kaže Odžićeva.
Ipak, bez obzira na pomirljive tonove dvojice premijera, senka loših srpsko-albanski političkih odnosa nadvija se i nad biznis forum. Rasprava koju su srpski i albanski premijer imali u Beogradu prethodnog dana nije mogla da ne utiče na dešavanja u Nišu, a poslovni ljudi ipak moraju da brinu i o političkim odnosima kako bi osigurali svoj kapital.
Prema rečima Zorice Odžić, politika je neizbežan kamen spoticanja u srpsko-albanskim ekonomskim odnosima i ima odlučujuću ulogu i za poslovne ljude.
„Smatram da politika može puno da utiče. Sa druge strane, smatram da svi možemo da radimo normalno. Si smo ljudi. Ipak mislim da će se odnosi popraviti i da ćemo napraviti neku saradnju. Nadam se tome“, kaže Odžić.
Bojan Nikolić smatra da politički odnosi još uvek nisu smetnja ekonomskim odnosima Srbije i Albanije. Politički odnosi, prema njegovom mišljenju, možda će postati smetnja u nekoj kasnijoj fazi, kada krenu, kako kaže, ozbiljniji poslovi.
„Ovo je tek početak. Albaniji, u principu, treba mnogo više robe nego što sada izgleda. Tamo posluju uglavnom Italijani i Amerikanci koji naplaćuju istu robu sa istim kvalitetom puno skuplje. Kada posao dođe do tačke koja ima neki smisao, politika će početi da smeta“, kaže Nikolić.
Ipak, uprkos političkim razlikama, obe strane, i srpska i albanska, učinile su sve što je u njihovoj moći da otklone prepreke privrednoj saradnji. Potpisan je Memorandum o srpsko-albanskoj trgovinskoj komori, a da je privredna saradnja važna za region saglasili su se i predstavnici Svetske banke.
„Ovaj događaj je proizvod nastajuće saradnje između poslovnog sveta na zapadnom Balkanu koji je svestan da je budući rast u rukama privatnog sektora, a koji mora biti dostignut kolektivno“, rekla je regionalna direktorka Svetske banke Elen Goldstin.
Hoće li privredna saradnja postati faktor povezivanja, videće se narednih meseci i godina, a najbolji pokazatelj za to biće ako Albanija iz reda srednje važnih zemalja za srpski izvoz pređe u višu kategoriju.
To će dosta zavisiti i od zainteresovanosti srpskih privrednika, ali i od njihove sposobnosti da sklapaju poslove.
„Mi već dosta radimo sa Albanijom“, kaže Dragiša Banjanin, direktor kompanije „Eukom“. „Vrlo su korektni. Drže do reči, drže se dogovora. Ako se dobro dogovoriš, sa njima je lako da se radi. Ali su veliki trgovci. Da bi se dogovorio, treba malo više vremena.“
Vreme i volja da se sarađuje, dakle, odrediće i budućnost srpsko-albanske privredne saradnje. Prvi konkretan korak učinjen je u Nišu. Kontakti su uspostavljeni, prilike treba da budu proučene. Sve je u rukama onih koji zarađuju novac. A kada je novac u pitanju, politika ne bi trebalo da ima previše uticaja.
