Nije nikakva tajna da je nauka u Srbiji u prilično nezavidnom položaju i da se mladi naučnici sve češće odlučuju da svoju karijeru grade van njenih granica. Čak je i predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić, rekao da ne zna kako može da se reši problem odlaska mladih stručnjaka iz zemlje.
O problemima srpske nauke i neophodnim uslovima za razvoj kvalitetnog naučnog rada, pre svega na institutima, u emisiji „Sputnjik intervju“ govorili su dr Duško Blagojević, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja i predsednik Zajednice instituta Srbije, dr Aleksandra Pavićević, viši naučni saradnik u Etnografskom institutu SANU i član predsedništva ZIS, i Savo Manojlović sa Instituta za uporedno pravo, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Prema rečima Aleksandre Pavićević, naučni rezultati vrednuju se po kvantitetu, umesto po kvalitetu, što je dovelo do degradacije naučnika, njihovog rada i čitavog sistema.
„Primenjujemo strategiju koja je doneta bez Nacionalnog saveta, a koja je u domenu naučne fantastike. Ona srpsku nauku ’lansira u svemir‘ bez realnih osnova, ako se imaju u vidu neuređen sistem i mala finansijska izdvajanja. Dve ozbiljne prepreke za razvoj naučnog rada su neusaglašenost Zakona o radu i Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, kao i nepostojanje javnog registra istraživača i baza referenci na osnovu kojih istraživači u institutima primaju plate“, kaže dr Pavićević.
Trenutni model konkursnog finansiranja nauke je jedan od najvećih problema, ističe dr Blagojević, jer ne dozvoljava da napreduju one grane koje bi u strategiji vlade trebalo da budu prepoznate kao inovativna delatnost. Istovremeno, taj model finansiranja mladim istraživačima ne pruža nikakvu perspektivu.
„Zajednica instituta Srbije godinama se zalaže da se uvede kombinovani, institucionalno-projektni model finansiranja, kojim bi se nauka stavila u jedan organizovani sistem i koji bi na najbolji način iskoristio naučni potencijal, kojim Srbija obiluje, i koji je jednim delom na institutima. Taj model finansiranja su nam i eksperti Svetske banke i Evropske unije predlagali, a kod nas bi bio primenjiv neki poput onog u Slovačkoj ili Sloveniji. Takvim modelom bile bi očuvane institucije u kojima bi mladi ljudi mogli da rade jer bi, na primer, ministarstvo stipendiralo najbolje istraživače koji bi posle godinu ili dve bili uključivani u projekte, dobijali zaposlenje, ali i razlog da ostanu u zemlji“, ističe Blagojević.
Kako kaže naš sagovornik, resorno ministarstvo do sada nije uspelo da pruži jasne argumente koji bi osporili predlog ZIS, koji predstavlja standard u svetu i u zemljama u našem okruženju.
„Potpuno se slažemo sa ministarstvom da su kompetitivnost, izvrsnost i inovativnost deo onoga što treba da se prepozna kroz nauku, ali način na koji se to postiže u trenutnom sistemu konkursnog finansiranja nauke je problematičan i nefunkcionalan“, napominje dr Blagojević.
Savo Manojlović, sa Instituta za uporedno pravo, objašnjava da Pravilnik o vrednovanju istraživača ima brojne nepravilnosti i pokazuje nemaran odnos prema srpskoj nauci.
„Za početak, Pravilnik ne ispunjava formalne uslove. Nacionalni savet, koji je trebalo da dâ mišljenje o njegovom donošenju, tada nije ni bio ustanovljen. Suštinski problem je i princip retroaktivnosti uveden Pravilnikom, pa trud naučnika, koji su nastojali da ispune zahteve prethodnog pravilnika, pada u vodu, jer se sada uvode novi kriterijumi za koje oni nisu ni mogli da znaju dok su ispunjavali stare, i zbog kojih sada ne mogu da napreduju u karijeri. Neverovatno je da niko nije predvideo prelazni režim za naučnike koji su radili po prethodnom pravilniku, što je još jedan dokaz veoma nemarnog odnosa prema nauci“, ističe Manojlović.
On dodaje da se nada da će resorno ministarstvo povući sporni akt, ako ni zbog čega drugog, onda bar iz istog razloga iz kojeg je poništilo konkurs za naučno-istraživačke projekte, a to je činjenica da u vreme raspisivanja nije postojao Nacionalni savet za nauku.
Vlada Srbije je Nacionalni savet za nauku formirala krajem nedelje, a na njegovom čelu je akademik Zoran B. Popović. Ipak, prema rečima dr Blagojevića, formiranje tog tela je samo početak.
„Potrebno je promeniti način razmišljanja. Zato smo i razgovarali sa ministrom Šarčevićem i uputili pismo predsedniku Saveta u kojem tražimo da se ovo defakto stanje produži još dve godine, da se uvede pregled i ocenjivanje projekata kako bi se videlo ko je šta radio, a da se u međuvremenu krene na promenu sistema finansiranja, rešavanje problema instituta i institucija i uvođenje novog modela. Da tek kada se sve to završi i formira model napravimo pravi, kompetitivni konkurs koji bi dao šansu najboljima i uključio mlade ljude. Dakle, moramo prelomiti sistem, u suprotnom ćemo imati samo kozmetičke promene“, napominje dr Blagojević.
On dodaje i da se Sindikat nauke u velikoj meri slaže sa predlogom Zajednice instituta Srbije, a da je na njima posao usaglašavanja Zakona o radu sa Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti, kao i pitanje platnih razreda.
