Za dokument je glasalo 11 članova Saveta bezbednosti, dva člana su glasala protiv, a dva bila suzdržana. Rusija, koja je jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, iskoristila je pravo veta.
Nacrt rezolucije koji je predložila Francuska „zahteva od svih strana da pod hitno prekinu bombardovanje i vojne letove iznad Alepa“.
Dokument poziva da se „pod hitno uspostavi prekid vatre i bezbedni, neometani pristup humanitarne pomoći u celoj Siriji“ i traži od strana da „sprečavaju da materijalna i finansijska sredstva dolaze u ruke pojedinaca, grupa ili udruženja koja su povezana s Al Kaidom, DAEŠ-om i drugim terorističkim organizacijama“.
U nacrtu se, takođe, navodi da su neophodni pojačano nadgledanje i poštovanje primirja pod okriljem UN i u vezi s tim Savet bezbednosti, kako se navodi u nacrtu, traži od generalnog sekretara UN da „predloži varijante“.
Nijedan od nacrta o Siriji koji je podnet na glasanje u Savetu bezbednosti UN neće biti usvojen, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin.
„Poštovane kolege, danas učestvujemo u jednom od najčudnijih mizanscena u istoriji Saveta bezbednosti UN. Predstoji nam glasanje za dva nacrta rezolucije Saveta i svi odlično shvatamo da nijedan od njih neće biti usvojen“, rekao je Čurkin, otvarajući sednicu Saveta bezbednosti.
Nakon glasanja o francuskom nacrtu rezolucije, na razmatranje će biti podnet nacrt rezolucije Rusije za podršku planu specijalnog izaslanika UN za Siriju Stafana de Misture i rusko-američkog sporazuma o Siriji od 9. septembra.
Veto Rusije na francusku rezoluciju predstavlja „ciničnu zloupotrebu privilegija i odgovornosti stalne članice Saveta bezbednosti UN“, izjavio je posle glasanja stalni predstavnik Velike Britanije pri UN Metju Rajkroft.
„Veto nije ostavio mogućnost da se formira jedinstvo u Savetu bezbednosti koje bi dalo makar neku nadu da će se prekinuti stradanje naroda u Siriji, on je narušio autoritet Saveta bezbednosti u očima sveta“, rekao je Rajkroft.
