Koliko je pojava „Vikiliksa“ uticala na svet politike i novinarstva i da li jedan od najtraženijih ljudi na svetu može da utiče na ishod američkih izbora? Prema rečima Ljiljane Smajlović, predsednice Udruženja novinara Srbije, to zavisi od toga koliko su otkrića koja Asanž ima eksplozivna.
„Mejlovi Demokratskog nacionalnog komiteta igrali su važnu ulogu u toku izborne kampanje i svakako nisu išli naruku Hilari Klinton, bez obzira na to što se većina ljudi već mahom opredelila. Međutim, poznato je da će ove izbore rešiti izlaznost, odnosno da li će ljudi koji bi ’začepili nos‘ i glasali za jednog od kandidata ostati kod kuće ili će izaći u velikom broju. Dakle, sve ono što je negativno za Hilari Klinton može da utiče, ako ne da neko glasa za Trampa, a ono da ostane kod kuće, jer mu je muka od svih tih nepovoljnih informacija o gospođi Klinton, odnosno od svih informacija koje ne unose poverenje u javnost kada je reč o njenom integritetu“, objašnjava Smajlovićeva.
Ona za Sputnjik kaže da je uloga Asanža i „Vikiliksa“ ogromna, jer on ne samo da je razorio stereotipe koji su bili svetinja, već je i promenio način na koji generacije novinara shvataju svoj posao.
„Mislim da je naterao i vodeće medije da budu malo sumnjičaviji prema zvaničnim verzijama koje dobijaju od svojih kolega sa fakulteta koji su se, umesto u medijima, zaposlili u CIA, Pentagonu ili Stejt departmentu. Mislim da je ’Vikiliks‘ postao relevantan izvor informacija i da je naterao novinare da se ne drže samo zvaničnih verzija i izvora, već da traže pozadinu i loše namere čak i kod tih važnih, američkih ustanova koje su ranije bile van sumnje“, kaže Smajlovićeva.
Ona dodaje i da je „Vikiliks“, između ostalog, javnosti ukazao na to koliko je važno preuzeti odgovornost za sve što se izgovara ili piše.
„On je promenio način razgovora o novinarstvu i dokazao da je transparentnost nešto što je bitno jer kada bi ljudi znali da će sve izaći na videlo, drugačije bi se ponašali. Možda to nije dobro zbog zaštite privatnosti, ali mislim da je to važno oružje u bici za pristojne demokratije u svetu. Kada bi političari morali da strahuju da se sve što kažu može jednog dana čuti u glavnim vestima na televiziji, postoje mnoge stvari koje ne bi govorili i činili, a po svoj prilici bi bilo dobro da ne čine ono čega bi se stideli u javnosti“, ocenjuje Smajlovićeva.
I novinar Nikola Vrzić smatra da je Vikiliks napravio pravu revoluciju u svetu i promenio način na koji mnoge stvari funkcionišu, jer tajne država i vlada više nisu onako tajne kao što su bile do pojave Džulijana Asanža.
„Vikiliks je tajnovit u pogledu broja i identiteta svojih zaposlenih, što s razlogom pravdaju željom da zaštite svoje izvore, jer sajt počiva na „zviždačima“, ljudima iz samih institucija koji su spremni da dostave podatke o nezakonitom ili nemoralnom ponašanju svojih vlada, koje ’Vikiliks‘ potom proverava i objavljuje“, objašnjava Vrzić.
Ipak, „Vikiliks“ nije u potpunosti uspeo da zaštiti identitet svojih saradnika, kaže Vrzić, o čemu svedoči slučaj Bredlija Meninga, američkog vojnika koji je 2010. godine dostavio Vikiliksu američke diplomatske depeše i koji je uhapšen i osuđen na 35 godina zatvora.
„Vikiliks“ navodi da se finansira isključivo od donacija običnih građana.
„Oni na svom sajtu eksplicitno navode da ne primaju donacije ili pomoć od bilo koje vlade ili organizacija koje finansiraju nevladine organizacije, poput Soroševog ili Rokfelerovog fonda. Takođe sarađuju sa velikim brojem medijskih kuća širom sveta, koje objavljuju informacije do kojih dolazi ’Vikiliks‘“, kaže Vrzić.
Najveća opasnost koja preti „Vikiliksu“ je da dobiju lažne informacije, odnosno da im neko podvali dokumente kako bi diskreditovao sajt.
„Zato posebnu pažnju posvećuju proveri dokumenata u čiji posed dolaze. Uspeli su čak i da objave planove organizacija koje su pravile strategije za diskreditaciju ’Vikiliksa‘, što se ovim organizacijama vratilo kao bumerang“, navodi Vrzić.
