Tek što je Demokratska stranka Srbije ponovo stekla status parlamentarne partije, usledila je ostavka predsednice Sande Rašković Ivić na predsedničku funkciju. Aleksandar Popović, član Glavnog odbora DSS-a, kaže za Sputnjik da je odlazak sa predsedničke funkcije Sande Rašković Ivić jeste udar na stranku, ali da je ta partija preživljavala i teže udarce i da će svakako preživeti i taj udar i biti ozbiljna opozicija vlasti SNS-a.
— Mislim da, realno, te podele nema. To je stvar percepcije. Ne slažem se sa gospođom Rašković Ivić u proceni stanja, ali to je legitimno. Mi se slažemo oko suštinskih postulata naše politike. U Gradu Beogradu, u 17 opština, DSS je u koaliciji u dve opštine sa SNS-om, a u jednoj sa DS-om, tako da reći da su beogradski odbori za koaliciju sa SNS-om ne stoji. U najvećem broju opština, DSS je u opoziciji SNS-u. S druge strane, činjenica je da lokalna politika nije ista kao republička, pa reći da sve što ova gradska vlast radi je loše, zato što su oni iz SNS-a, pogrešno je. Konačno, što se tiče Vračara, ne može vlast u jednoj opštini da bude krupno državno pitanje.
Kad govorimo o Vračaru, moramo imati u vidu simbolički značaj te opštine. Koliko je naprednjacima bilo stalo da osvoje vlast na Vračaru vidimo kad pogledamo koliko su ministara imali na listi, uz gradskog menadžera Gorana Vesića. Nije li to što se desilo na Vračaru raspad opozicije?
— Zašto bi mene interesovalo kakvu simboliku SNS vidi u Vračaru? Potpuno me baš briga. Za mene je neuporedivo važnija činjenica da Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, izjavi, nakon što je Surinam priznao tzv. republiku Kosova, da ćemo mi prema svima koji je priznaju preduzeti oštre mere jer oni nisu naši prijatelji. To kaže Surinamu, a ne sme da kaže Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su em priznali tzv. republiku Kosova, em su bili glavni sponzor njihovog, na sreću,0 neuspešnog prijema u Unesko. Za mene je to neuporedivo važnije pitanje. Za mene je neuporedivo važnije pitanje razvoja naše privrede, nataliteta, što se tri godine ne raspisuju konkursi za projekte u nauci.
Odluke vezane za lokalne koalicije su donošene u skladu sa Statutom, ja sa njima mogu da se slažem ili ne, to je potpuno irelevantno. Onog momenta kad se odluke donesu ja sam kao član stranke dužan da ih u javnosti branim. One su donošene na statutaran način, predsednica je imala jedan stav oko toga koliko je to neslaganje dramatično, moje mišljenje je nešto drugačije i to je legitimno. Ono što je bitno je da svi mi koji smo u DSS-u, od predsednice, preko mene, delimo suštinski iste političke stavove o tome kojim putem Srbija treba da ide.
Kad će DSS izabrati novog predsednika?
— O tom-potom. Ne mislim da je to sada bitna stvar, to je stvar dogovora unutar stranke i regularne statutarne procedure.
Da li je stranka u kontaktu sa svojim osnivačem i prvim predsednikom i da li Vojislav Koštunica ima neku, bar savetodavnu, funkciju?
— Ja lično jesam u kontaktu sa gospodinom Koštunicom, ali mislim da bi bilo krajnje nepristojno da iznosim detalje tog kontakta. Znam da ima ljudi koji detalje kontakata sa njim iznose u javnost, ali ja to nikada neću učiniti. Gospodin Koštunica je doneo odluku da se povuče iz javnog života, ja tu njegovu odluku poštujem i na taj način što neću iznositi detalje iz naših razgovora.
Imali smo u kampanji izjavu dve minorne stranke da ih je gospodina Koštunica podržao i njegov demanti je bio jedino njegovo obraćanje javnosti nakon povlačenja.
— Ljudi su lagali i nedostatak svog kredibiliteta i svoje harizme pokušavali da nadoknade time što su se ponadali da će spominjući njegovo ime deo njegove harizme i mudrosti preći na njih. To ne biva. Spominjali su ga i mnogi drugi kao nastavljači njegovog puta, pričali da će on sigurno glasati za njihove liste, čak je i nakon izbora predsednik Vlade rekao da je on sigurno glasao za SNS. Dakle, sama činjenica da se toliko ljudi poziva na njega govori više od bilo čega koliki je trag Vojislav Koštunica, poslednji ozbiljni srpski državnik, ostavio u političkoj istoriji, pa i sadašnjosti, Srbije. Dve stvari o tome najbolje govore — sva ta pozivanja na njega ljudi koji imaju potpuno drugačije stavove i „Vikiliksove“ depeše. One najbolje govore o tome šta su Amerikanci sve radili kako bi srušili Vojislava Koštunicu sa vlasti i kako bi ga oterali iz političkog života.
DSS je jedno vreme bila zagovornik evrointegracija, pa je postala najveća evroskeptična stranka.
— Ne evroskeptična, mi smo protiv ulaska Srbije u EU. Promenili smo stav, ali kada? Kad smo videli da u EU nema onoga što je ključno za bilo kakvu demokratiju, a to je vladavina prava. Onog momenta kad je postalo očigledno da EU kao organizacija i najveći broj članica tvrde da poštuju osnivačku povelju Ujedinjenih nacija koja kaže da nema promene granica silom, da poštuju Rezoluciju 1244 koja je rekla da je Kosovo deo Srbije i Crne Gore, a Srbija je pravni naslednik SCG, oni kažu da sve to poštuju, pa priznaju nezavisnost tzv. republike Kosova. Kad vidite da je to tako farisejska organizacija, onda morate da promenite mišljenje.
Očigledno je, pošto se ta EU pretvorila, zahvaljujući svojoj administraciji i sistemu odlučivanja, u jedno ostrvo neslobode, da Srbija treba da bude slobodna zemlja. Da mi gledamo svoje interese, da sarađujemo sa svima u onoj meri koliko to nama i tim drugima odgovara.
