Mladen Grujičić, iza koga je na proteklim lokalnim izborima u BiH stalo devet srpskih stranaka, rođen je 13. aprila 1982. u Srebrenici. Dete je palog borca. Završio je Tehnološki fakultet u Zvorniku pri Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.
Po struci profesor hemije, relativno je nov u političkoj sferi. Osim što je bio na čelu Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila RS iz Srebrenice, nema drugih angažmana iza sebe.
Bosanski mediji su, nakon što su Srbi objavili ime svog kandidata, istakli da je on lično „politički“ čist kandidat i da je najverovatnije zbog toga i istaknut.
„Nema ratnu prošlost iza sebe, nema političke izjave koje bi mogle da ga opterete“, pisali su mediji u federaciji o njemu.
Osim objave na fesjbuk-profilu koju je stavio na dan izricanja presude Radovanu Karadžiću, uz sliku televizijskog prenosa i kratku opasku „Idemo dalje“, nisu mu pronašli drugu „falinku“.
Grujičić je kao predsednik srebreničke Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila stalno potencirao da i Srbi sa područja Srebrenice od sveta očekuju da prihvati postojanje srpskih žrtava i da utiče da počinioci zločina odgovaraju.
„Srebrenica je grad koji se i u svetu prepoznaje po navodnom srpskom genocidu. To je nametnuta priča i pašće kad-tad. Nijedan Srbin i većina Bošnjaka koji ovde žive ne veruju u hašku farsu. Bošnjake koji govore o tome da genocida nije bilo, proglašavaju čak ludima…“, izjavio je jednom prilikom srpski kandidat, dok su mu Bošnjaci te izjave uzeli za zlo, tvrdeći da negira postojanje „genocida u Srebrenici“.
U isto vreme, o svom protivkandidatu Durakoviću znao je da kaže da je čas prijatelj, čas neprijatelj Srba, a „da mi koji živimo u Srebrenici tačno znamo šta misli o našem narodu“.
„Vlada Srbije uplatila je dva miliona evra Srebrenici, a milion evra je nestalo još pre rebalansa budžeta opštine. Ni zaposleni u opštini ne mogu da vam odgovore na pitanje gde je taj novac. A kada su u pitanju projekti i uplata još tri miliona evra iz Beograda, mislim da će do tog trenutka mnogo vode proteći Drinom“, govorio je Grujačić o radu opštine Srebrenica sa Durakovićem na čelu.
Pričao je i da su tadašnji opštinski čelnici u okviru plana za obnovu Srebrenice Vladi Srbije slali određene predloge, koji nisu bili neophodni.
„Recimo, projekat izgradnje obdaništa, iako imamo obdanište u dobrom stanju, napravljeno pre rata za grad od 40.000 ljudi. U Srebrenici danas živi 5.000 ljudi, i nema potreba za novom zgradom. Saobraćajnica koju je trebalo ponovo praviti jeste oštećena ne nekim delovima, ali nama nije potreban novi put nego sanacija postojećeg kolovoza. Kada je u pitanju most do jednog od sela, to mesto ima zaobilaznicu i put, a most je kandidovan, jer bi se sa njega moglo bolje pecati?! Da bude još gore, ovi projekti su poslati Vladi Srbije pre nego što smo mi u Skupštini opštine uopšte razgovarali o tome šta nam je potrebno“, reči su koje je po svemu sudeći budući predsednik Srebrenice izgovorio.
Njegov protivkandidat Ćamil Duraković nije imao šta da mu odgovori na ovo, pa mu je jedina zamerka u bošnjačkom korpusu postala ta što je — Srbin. I što se ne plaši da kaže šta misli.
