Dok su Mađari na nedeljnom referendumu glasali o prihvatu migranata, češki lider Miloš Zeman predložio je da se svi migranti koji nemaju pravo na azil deportuju iz Evrope u nenaseljena mesta u Africi, ali i na napuštena grčka ostrva — a da se Grčkoj, zauzvrat, oprosti deo inostranog duga.
Postavlja se pitanje — zašto se evropska politika „raširenih ruku“ prema migrantima tako brzo promenila?
Politikolog Aleksandar Pavić u razgovoru za radio Sputnjik objašnjava da kada je reč o odnosu prema migrantima mora se razdvojiti stav političara u zapadnoevropskim državama koje su članice Evropske unije od mišljenja lidera tzv. mlađih članica evropskog bloka, ali i stanovništva širom EU.
Političari iz zemalja koje su prve ušle u sastav Unije, kaže Pavić, samo su nastavile staru politiku multikulturalnosti, iz doba globalizacije, koja je sada prevaziđena.
„Angela Merkel i ostatak briselske ’elite‘ pre dve godine nisu pitali nikoga pre nego što su velikodušno, u ime svih iz Evropske unije, otvorili vrata Evrope za nekontrolisani priliv migranata. Međutim, s obzirom na ekonomsku krizu i činjenicu da je stiglo mnogo više ljudi nego što su očekivali, kao i da se krizi ne vidi kraj, naravno da je došlo do reakcije. Pobunile su se pre svega ’mlađe‘ članice EU koje, srećom po njih, nisu dovoljno dugo bile izložene globalističkim elitama i još uvek imaju nekakav osećaj za nacionalno. To su slabije, malobrojnije države, koje ne mogu da istrpe takav priliv migranata — a vidimo da i običan svet širom Unije pokazuje šta stvarno misli. Počelo je od Nemačke, preko Mađarske, pa do Češke, Slovačke…“, objašnjava Aleksandar Pavić.
I Orbanov referendum, ali i najnoviji predlog Miloša Zemana da se izbeglice deportuju na pusta grčka ostrva, Pavić vidi kao reakciju starih evropskih populacija u zapadnoj hemisferi na globalističku politiku i politiku „multikulturalnosti po svaku cenu“, koja se vodi još od pada Berlinskog zida.
Sada, kaže on, sve dolazi na naplatu, jer postoji ogroman raskorak između elita, i naroda koji ustaje jer vidi da će biti ugrožen njegov tradicionalni način života, da će biti ekonomski ugrožen, pa da čak postoji i mogućnost da zemlja bude „preplavljena“ migrantima.
„U Evropi više ništa neće biti isto, jer ako se nastavi priliv migranata, i u drugim zemljama će doći do neke manifestacije pobune. Angela Merkel je to osetila na svojoj koži, odnosno u izbornim rezultatima svoje stranke; imamo i ponovljene izbore u Austriji, gde takođe postoji snažan pokret protiv nekontrolisanih migracija, a čekaju nas i predsednički izbori sledeće godine u Francuskoj. Može se desiti da nakon Mađarske, referendume pokrenu i neke druge zemlje, kao što su Poljska, Češka i Slovačka. U njima je narod većinski protiv ovakve politike“, napominje Pavić.
Jasno je u kom će pravcu stvari ići ukoliko se problem s migrantima ne reši — a to, naglašava Pavić, nije lako, jer rat na Bliskom istoku ne jenjava.
„Treba imati u vidu i da Turska svakog trenutka može da odluči da pusti stotine hiljada migranata, ili čak i svih dva miliona, da pođu put Evrope. Tek tada će doći do ozbiljnih problema, možda i do nereda, jer će ljudi tražiti rešenje po svaku cenu. Čeka nas vrlo buran period kad je u pitanju migrantska kriza“, napominje Pavić.
Naš sagovornik nije iznenađen činjenicom da sporazum Evropske unije i Turske o migrantima nije dao očekivane rezultate, s obzirom na to da, kako kaže, Brisel i Ankara ne rade zajedno i koordinisano.
„Njihovi interesi nisu isti — a kad im nisu isti interesi, ne može da se nađe ni zajednički jezik, i sve će biti samo privremene mere. Većina zemalja Evropske unije nema ozbiljnu nameru da Tursku primi u evropski blok, a Ankara, s druge strane, stalno povećava ulog i traži viznu liberalizaciju, kao i veća finansijska sredstva za migrantsku krizu. Takođe, širom Evropske unije bi bilo vrlo nepopularno ukidanje viza za Turke. Možda bi se čak to antimigrantsko osećanje prelilo u antitursko ili antiislamsko, antimuslimansko osećanje. Odnosi Turske i briselskih elita liče na igranje pokera, i samo je pitanje ko će da prevagne u tom psihološkom ratu. Jedino što još može da se desi je da Turci dobiju „mig“ iz Sjedinjenih Država, u smislu — pustite im još malo tih migranata, treba da dodatno zatalasamo stvari u Evropi i uteramo Evropljane u poslušnost koju su počeli da nam otkazuju“, zaključuje Aleksandar Pavić na kraju razgovora za radio Sputnjik.
