Knjiga je izašla u Švajcarskoj, Rusiji i Italiji, do kraja godine bi trebalo da se pojavi u Americi, a 2017. planirano je izdanje na srpskom, kineskom i, eventualno, švedskom jeziku.
Možda to zvuči paradoksalno, ali rusofobija je starija od same Rusije. Sve je počelo u doba političke i religiozne konfrontacije Zapadnog rimskog carstva i Istočnog rimskog carstva, to jest Vizantije, kaže za Sputnjik profesor Metan.
„Tada je postojalo nekoliko predrasuda: istočni narodi su varvari, a njihovi vladari su diktatori, kojim je svojstven ekspanzionizam, oni su agresori, koji sanjaju da zauzmu plemenit i nedužan Zapad. Savremena etapa rusofobije počela je u Francuskoj krajem 18. veka, kada je Tajni savet Luja XV napravio lažan ’Testament Petra Velikog‘, u kojem je ruski car, navodno, potomcima zaveštao da osvoje Evropu. Napoleon je objavio taj testament 1812. godine kako bi opravdao napad na Rusiju, a Englezi su preveli taj dokumenat, pa su ga koristili tokom Krimskog rata 1853. godine. Tek krajem 19. veka, nakon decenija rusofobije, Evropljani su priznali da se radi o nameštaljci“, objašnjava profesor.
Metan ističe da savremeni mediji i dalje koriste sličnu retoriku na račun Rusije, kao u slučaju ukrajinske krize, gde je puč u Kijevu bio finansiran od strane SAD, što je priznala i Viktorija Nuland.
„Zapadni mediji i dalje percipiraju Rusiju kao pretnju. Zapad je oličenje demokratije, slobode i ljudskih prava, dok je Rusija sinonim za nacionalizam, autokratiju i gaženje slobode pojedinca. Taj crno-beli pristup se nameće zapadnom društvu, jer se koristi kao izgovor za dodatnu militarizaciju Evrope i jačanje NATO-a. Čak i naša ’neutralna‘ Švajcarska učestvuje u vežbama NATO-a u okviru Partnerstva za mir“, zaključuje švajcarski naučnik.
