Tek, umesto toga, regularna sirijska vojska, uz pomoć ruske avijacije, na dobrom je putu da oslobodi i najveći grad u Siriji, Alep. Šta bi oslobađanje Alepa značilo za dalji tok građanskog (i još malo pa svetskog) rata u Siriji? Koji su pravi razlozi iznenadne zabrinutosti za humanitarnu situaciju u istočnom delu Alepa, koji je pod kontrolom pobunjenika, i zašto su predstavnici Sjedinjenih Američkih Država počeli i otvoreno da prete Rusiji?
Ovo su bile teme „Sputnjik intervjua“ sa našim dugogodišnjim diplomatom Zoranom Milivojevićem, i Dušanom Prorokovićem, izvršnim direktorom Centra za strateške alternative.
„Intervencijom u Siriji Rusija se vratila na svetsku scenu, definitivno, kao velika sila, potvrđujući da globalni poredak postaje multipolaran“, ocenjuje Zoran Milivojević. „Stvorena je i nova situacija na Bliskom istoku, pre svega u samoj Siriji, gde se situacija vraća na pravno stanje budući da je očuvana legalna vlast Bašara el Asada u Damasku. Time se stvaraju i uslovi za postizanje mirnog rešenja političkim i diplomatskim sredstvima. A povrh svega toga, sprečen je i dalji napredak Islamske države i drugih džihadističkih organizacija, dok je Rusija očuvala svoje interese u Mediteranu, što je bitno i za njenu bezbednost i za šire međunarodne odnose, jer, da je DAEŠ izbio na Mediteran, to bi izazvalo nove izbegličke talase i dodatni pritisak na prostor Evrope.“
Da li bi Damask danas bio prestonica DAEŠ-a da se Rusija nije umešala? Zašto je odlučila da se umeša?
„Bašar el Asad nije pao iz dva osnovna razloga“, navodi Dušan Proroković. „Prvo, vojska je pokazala lojalnost, dokazujući time neuspeh Arapskog proleća, i drugo, Asad je u ključnom trenutku dobio podršku Rusije. Rasplet bi verovatno bio potpuno drugačiji da te podrške nije bilo, i danas bismo verovatno gledali DAEŠ kako se širi na mnogo većoj teritoriji nego što je to danas slučaj.“ Što se ruske motivacije tiče, navodi naš sagovornik, „Rusija se nikada zapravo nije ni povlačila sa Bliskog istoka, jer, još od vremena Aleksandra III važi parola da se južna ruska granica brani u Damasku… A jedan od dodatnih razloga ruske vojne intervencije u Siriji jeste i njen strah od otvaranja žarišta na samoj njenoj teritoriji, jer, Rusija je među prvih pet zemalja po broju džihadista koji su otišli u Siriju, i to za nju predstavlja realnu pretnju.“
Upravo na godišnjicu ruske vojne intervencije, sirijski rat kao da je počeo da dobija intenzitet. U toku je velika ofanziva regularne sirijske vojske i ruske avijacije u Alepu, zapadni mediji dirigovano su preplavljeni potresnim prizorima iz istočnog dela ovog grada, koji je pod kontrolom pobunjenika, a nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik SAD Barak Obama ofanzivu nazivaju „varvarskom“ i, pozivajući se na humanitarne razloge, zahtevaju da ona bude obustavljena. Da li su ovi zahtevi zaista izazvani humanim pobudama, ili imaju drugačije motive?
Zoran Milivojević: „Sasvim je jasno da je bitka za Alep, u strateškom smislu, ključna za čitav dalji tok rata. Jer, ako Alep bude oslobođen, biće otvorena transverzala Damask—Homs—Alep, čime će onaj najvažniji deo Sirije biti stavljen pod kontrolu legalnih vlasti, dok će pitanje takozvanih pobunjenika postati bespredmetno jer više pod svojom kontrolom neće držati važne delove sirijske teritorije. U tome je suština ove bitke. Spomenuta reakcija SAD isprovocirana je pre svega neuspehom na terenu, na kome se pokazuje da ta umerena opozicija, koju oni podržavaju, praktično i ne postoji — sve ono što se sada suprotstavlja Asadovim snagama je ili DAEŠ, ili organizacije koje su mu bliske ili su na istoj ideološko-političkoj poziciji. Sjedinjene Države sad očajnički pokušavaju da, kako-tako, očuvaju te snage, kako čitav Alep ne bi ’pao‘.“
Protestujući protiv ofanzive u Alepu, portparol američkog Stejt departmenta Džon Kirbi predvideo je da bi njen nastavak mogao da izazove gubitke ruskih života, ali i džihadističke napade na teritoriji Rusije. Da li je to bilo dobronamerno upozorenje, ili naredba za napad na Rusiju, kako je Kirbijeve reči protumačila Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova?
„Pre bih poverovao Zaharovoj nego američkim analitičarima koji govore da je to samo jedna od procena daljeg razvoja događaja koja se može, ali ne mora ostvariti“, smatra Dušan Proroković. „Zapad je mnogo nervozan, i on tu svoju nervozu više i ne skriva. Jednostavno, padom Alepa pobunjenici više neće biti faktor koji će odlučivati o budućnosti Sirije, i u nastavku sirijske krize postojaće samo dva unutrašnja faktora, vlada Bašara el Asada i zvanične državne institucije, i DAEŠ — to više neće biti igra između tri igrača, kako je Zapad želeo da je predstavi — i Zapad će onda morati da se opredeli. Ili će da uđe u pregovore s Asadom o budućnosti Sirije, ili će pomagati DAEŠ-u, ali tako nešto bi bilo vrlo teško, zbog same zapadne javnosti koja tako nešto ne može da prihvati.“
Bez obzira na povišenu retoriku između Moskve i Vašingtona, kaže Zoran Milivojević, i jedna i druga strana čuvaće se da ne uđu u direktan sukob na terenu. Umesto toga, predviđa naš sagovornik, Amerikanci će nastaviti da naoružavaju pobunjenike — „To je sad očajnička borba da se u Alepu održi bilo kakva enklava koja bi sutra mogla da bude politički argument u pregovorima“ — dok se, „istovremeno, vidi i da ofanziva vladinih snaga ide veoma brzo, i da oni nastoje da taj posao što pre završe, jer jedini argument je situacija na terenu… Ako Damask ostvari pobedu u Alepu, Asad postaje realni partner, i Amerikanci više neće moći da zagovaraju političko rešenje a da njega nemaju u vidu, jer će mu sa druge strane biti samo DAEŠ.“
