Nagrada „Talija“ Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara uručena je u okviru 50. Bitefa u Beogradu nigerijskom autoru Femiju Osofisanu. Priznanje koje se dodeljuje za pisani doprinos umetnosti onome ko je izazvao promenu u kritičarskom promišljanju, svečano je uručeno Osofisanu u rezidenciji ambasadora Nemačke u Beogradu. Osofisan je za Sputnjik govorio o nigerijskoj kulturi i socijalnim i političkim problemima s kojima se stanovništvo Afrike svakodnevno susreće.
Koja vrsta umetnosti je najzastupljenija u vašoj zemlji? Da li je to književnost, muzika, slikanje, pozorište?
— U ovom trenutku, to je svakako film. Mi filmsku produkciju u Nigeriji zovemo „Nolivud“. Filmovi su kod nas vrlo zahvalni za snimanje — jeftini su, vrlo brzo se montiraju i možete ih gledati na malim ekranima u svom domu. Razvijene i druge vrste umetnosti, ali trenutno nijedna nije tako popularna kao film.
Kakvo pozorište vi stvarate u Nigeriji?
— Ja pripadam ljudima koji vole moderan pokret. Pokušavamo da sjedinimo starije forme sa novim, i da tako kreiramo novu vrstu pozorišta. Od tradicionalnog pozorišta do moderne publike — to je vrsta teatra koju ja stvaram, evo, već duže od 30 godina.
Gde nalazite inspiraciju za svoju umetnost? U tradiciji Afrike, ili u inovacijama koje dolaze s drugih kontinenata?
— U obe stvari. Ono što dolazi iz drugih krajeva sveta takođe je deo inspiracije za stvaranje. Umetnost i pozorište svuda obrađuju teme koje se tiču ljudi, njihovih života, realnih situacija — i tako nas inspirišu da kreiramo sopstveno umetničko viđenje stvari. Naravno, moja lična inspiracija dolazi direktno iz onog što se dešava u mojoj zemlji. Kad sam počinjao, nisam ni slutio da će ovo ikoga u Nigeriji uopšte da zanima, ali se publika ipak zainteresovala za te ljudske, svakodnevne probleme.
Većina tema obrađenih u vašim knjigama vezano je za sukob između dobra i zla. Šta podrazumevate pod pojmovima „dobro“ i „zlo“?
— To je malo opštija definicija, rekao bih. Ja se bavim krizama — ljudskim krizama. Šta je dobro, a šta loše, to je uvek relativno. Zavisi od toga gde se nalazite, kakav Vam je moralni integritet — jer odluke morate da donosite u svakom trenutku. U jednom momentu nešto je dobro, već u sledećem je loše. Zavisi od mnogih faktora. Kod mene su dobro i zlo vrlo apstraktni pojmovi. Zavise od konkretne situacije. Naši problemi, u Africi, svode se na razvoj. Imamo mnogo problema sa vlašću, sa korupcijom… Znam da se svaka zemlja suočava sa sličnim problemima, ali su oni različitih razmera. Ja se istovremeno bavim i problemima ljudi i političkom situacijom.
U jednom razgovoru sa stanovnikom Bocvane saznala sam da on uopšte ne zna šta je to pozorište. Šta je potrebno učiniti kako bi se neke afričke zemlje, koje su možda trenutno na nešto nižem stepenu razvoja, okrenule umetnosti?
— Zapravo… Ja to ne znam. Ne znam šta bih preporučio. Države se mnogo razlikuju međusobno. Afrika je veliki kontinent, puno je različitih zemalja… Samo u Nigeriji postoji više od 300 nacionalnosti, mnogo različitih jezika… A tu je, naravno, i pitanje političkog sistema.
Opšte je poznato da Nigerija ima veoma burnu prošlost. Kako se to odrazilo na razvoj njene tradicionalne kulture?
— Kroz istoriju smo se suočavali s ekonomskim problemima, verskim ekstremizmom, nasiljem svih vrsta… Naravno da se to sve odrazilo na nigerijsku kulturu. Mi sada samo pokušavamo da se razvijamo, ali ti problemi sve više i više naviru. Svako misleće biće pokušava da se suoči sa tim.