„Ništa se bitno nije promenilo, osim što možemo gledati kako su prošli koji izbori, kako je to bilo u Hrvatskoj, a kako u Srbiji. Sastav je takav da u njemu ’ko je jači taj kvači‘ i ko može taj to i čini. Za veliku većinu ljudi ovaj sistem nije baš najpravedniji, a mogao bi biti i pravedniji i bolji“, kaže za Sputnjik gost Bitefa Borut Šeparović, ugledni zagrebački pozorišni reditelj čija je predstava „A gde je revolucija, stoko?“ otvorila 48. Bitef.
Ove godine bio je jedan od počasnih gostiju na ceremoniji svečanog otvaranja festivala na kojoj je pominjanje njegovog imena publika ispratila aplauzom. O prvim utiscima sa Bitefa, ali i iz Beograda, sa dve godine distance, Šeparović kaže: „Meni je uvek ugodno u Beogradu. Raduje me što vidim da Bitef ide dalje, to je već 50 godina, a atmosfera je i dalje dobra. Lepo je biti ovde“.
Kada će beogradska publika imati priliku da pogleda neki vaš novi komad? Na čemu trenutno radite?
— Radim na nekoliko projekata. Jedan se zove „Ljubav“ i trebalo bi tek početkom sledeće godine da bude izveden u Zagrebu, a da li će biti i pred beogradskom publikom — videćemo. Radim i „Cijankalij“, predstavu koja se bavi reproduktivnim pravima žena, i radim je pre svega u edukativne svrhe. Bilo bi mi drago da i sa tom predstavom gostujem ovde.
Jedan ste od retkih koji se u pozorišnoj predstavi pozabavio dramom kreditno zaduženih ljudi. Da li živimo u vremenu koje postaje inspirativnije za tragediju od klasičnih tekstova?
— Moj poslednji projekat se bavi sudbinama ljudi, barem onih u Hrvatskoj, koji su uzeli kredite u švajcarskim francima. Bilo je tu dosta tragičnih sudbina, kad se ljudima čitav smisao rada i života svede na to da vraćaju neki dug. Pritisak koji im se desio zbog takvih kredita napravio je nešto sa njihovim životima, tako i toliko da je to postala politička tema par ekselans, bar u Hrvatskoj. A sve to što se dešavalo bitno je uticalo i na rezultate na nedavnim izborima. U predstavi smo se zapitali šta bi se dogodilo da se dugovi mogu praštati i otkud ideja da se oni pod bilo kojim uslovima moraju vraćati, čak i kad možda nisu zaista legitimni. Mi smo to dotakli u našoj predstavi koja je i dalje na repertoaru Zagrebačkog kazališta mladih.
Šta kao reditelj očekujete od teatra i šta bi po vašem osećanju i želji teatar sve mogao da bude, šta bi sve mogao da učini?
— To je teško pitanje. Dosta dugo radim u teatru, više od 25 godina, i čini mi se da je on tu za jednu relativno usku skupinu ljudi koja sebi to može da priušti. Za one koji mogu da plate ulaznice i koji to prate, a to je, rekao bih, neki srednji sloj. I onda i ja sâm imam problem s tim da je to zapravo luksuz i nas umetnika i te publike, da mi tu raspravljamo neka zgodna pitanja o kojima svi već znamo sve, bar se tako čini, unapred. Imam dosta dilema o tome šta teatar može, ali mislim da kada je hrabar — može da otvori bitne stvari. Čak i ta neka vrsta hrabrosti može da ukaže na nešto. E, sad, da prosuđujem da ćemo time promeniti svet… Bojim se da nećemo. Ali, kada je teatar hrabar i kada neku temu, koja je naizgled na listi prioriteta i od nekakvog društvenog i političkog značaja, a malo je ispod, podigne, pa to uđe u javnu diskusiju… E, kada pozorište radi takve stvari, bez obzira da li je reč o ideološkim, ekonomskim ili problemima nacionalizma i šovinizma, kada se, dakle, pozorište time pozabavi i podigne ih malo na lestvici, i uvede u javnu raspravu — onda čini mnogo. Uspostavlja javnost, i ja verujem da ćemo — ako se to radi hrabro i pošteno — negde na dugi rok imati neke dobre posledice.
Kako u tom smislu komentarišete predstavu kineskog plesnog teatra koja je otvorila Bitef, a koja nije od te vrste pozorišta?
— Ne volim da ocenjujem tuđe radove, čini mi se da to nije u redu prema drugim umetnicima. Ali… Recimo neka moja asocijacija je bila da ta predstava veoma dobro ocrtava kineski politički sistem. U nekom smislu, Severna Koreja susreće Ameriku, Pjongjang San Francisko, pa onda sa jedne strane vidim ples koji bi mogao biti gotovo sa nekakvog sleta, a sa druge je ipak na nekom jeziku savremenog sveta… Kada se spoje ta dva sistema, dobijemo predstavu koja je u tom smislu jako zanimljiva.
