Stojanović smatra da balkanski narodi i balkanske države nimalo ne utiču na svoju sudbinu, jer, kako kaže, da utiču, odavno bi bilo mira na Balkanu.
„U ogoljenom smislu, ta najava da će Kosovo raspisati referendum za ujedinjenje sa Albanijom govori o tome da je neko Albancima na Kosovu, zbog nedavno održanog referenduma u Republici Srpskoj, namignuo i rekao da potegnu to pitanje. To je samo jedno od pitanja kojim se dodatno vrši pritisak na Srbiju i Republiku Srpsku“, smatra Stojanović.
Naš sagovornik napominje da ta najava za cilj ima vršenje dodatnog pritiska na Srbiju, odnosno da je namera da se Beograd i Banjaluka „disciplinuju“ i da se pokaže šta se sve može desiti — to jest, kakve sve komplikacije Srbija može da iskusi ukoliko pokuša da reši nacionalno pitanje na Balkanu.
„Nije to izum kosovskih Albanaca — to je izum onih koji se igraju mirom i stabilnošću na Balkanu. U pitanju su pre svega SAD i neke zemlje EU koje ključno odlučuju o potezima mnogih država na Balkanu. Ova najava je u funkciji pretnji i pritisaka na Srbiju i Republiku Srpsku, zbog nedavno održanog referenduma o Danu RS“, ocenjuje Stojanović.
Bivši šef VBA smatra i da Srbija, ukoliko bi referendum o prisajedinjenju Kosova Albaniji bio sproveden u delo, ne bi na raspolaganju imala nijedan pravni mehanizam, odnosno da ne bi mogla da učini gotovo ništa.
„Gotovo sve države bivše SFRJ su rešile svoje nacionalno pitanje; jedino je srpsko nacionalno pitanje ostalo nerešeno. Mnogi jugoslovenski narodi su — od Republike Slovenije, Republike Hrvatske, preko Makedonije, BiH — imali pravo na samoopredeljenje; jedino se srpskom narodu to pravo ne priznaje. Zapanjujuće je da zvanični organi Republike Srbije, u situaciji kada je predsednik RS Milorad Dodik na osnovu odluke Skupštine RS sproveo odluku o održavanju referenduma, ćute. Ćute uprkos pritiscima kojima je Dodik bio izložen. To je neshvatljivo. Ta politika ’mi ne bismo da se mešamo‘ začuđujuća je i u isto vreme zapanjujuća. Srbija mora da štiti vitalne državne nacionalne interese — kako Srba u Srbiji, tako i Srba u Republici Srpskoj, i svih Srba u rasejanju“, ističe Stojanović.
S druge strane, predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun za Sputnjik kaže da bi Srbija, u slučaju raspisivanja referendum o prisajedinjenju Kosova Albaniji, imala na raspolaganju diplomatske mehanizme.
„S jedne strane, Beograd nikada ne bi prihvatio tako nešto — ali je, s druge strane, pitanje i da li bi Albanija smela da se upusti u to da, kao članica NATO-a, nasilno prekraja granice jedne države i vrši pripajanje dela teritorije, bez obzira na to što je Albanija prihvatila Kosovo kao tzv. državu. Mislim da bi to bio veliki politički rizik za Albaniju, koji bi joj naneo veliku štetu, i da u praksi ne bi mogao ništa da postigne. Ne smemo da zaboravimo da je na Kosovu još uvek prisutna administracija UN, preko Unmika, Euleksa i Kfora, koji zvanično sprovode Rezoluciju 1244“, naglašava Drecun.
On dodaje da nije realno očekivati kršenje rezolucije 1244 uprkos međunarodnom prisustvu na Kosovu.
„Ovo nije ništa novo u velikoalbanskim planovima kosovskih Albanaca i njihovih sunarodnika iz Albanije. Međutim, zlatni period pokušaja da se Kosovo i Albanija ujedine je prošao s odlaskom Salija Beriše s vlasti. Situacija se normalizacijom odnosa Beograda i Prištine značajno promenila u korist Beograda, tako da je amortizovana i ona nevidljiva podrška koje su neke države pružale Albancima u nameri da stvore etnički čistu albansku državu na Balkanu“, kaže Drecun za Sputnjik.
Naš sagovornik naglašava i da Hašim Tači neće imati međunarodnu podršku, a da oni koji stoje iza te ideje neće imati podršku ni Brisela, ni Vašingtona, ali ni Berlina.
„To je samo jedan od pokušaja da se albanska javnost i opozicija malo primire zbog onoga što neminovno sledi — a to je formiranje Zajednice srpskih opština i početak rada Specijalnog suda, koji će suditi zločincima zločinačke terorističke OVK“, zaključuje Milovan Drecun u razgovoru za radio Sputnjik.
