„Jedna zemlja je najodgovornija za podrivanje osnovnih međunarodnih normi. To je Rusija“, odgovori američki ambasador u Beogradu Kajl Skot na (sugestivno) pitanje srpskog dnevnog lista — „Koji uticajni lideri su napravili greške koje su nas koštale najnepredvidljivijih vremena još od Hladnog rata?“.
Naravno da ambasador države koja je za 200 i nešto godina postojanja imala gotovo isto toliko vojnih intervencija u drugim državama neće pomenuti predsednike i predstavnike administracije iz Vašingtona, već će pobrojati „učešće u sukobu u Gruziji, otcepljenje Abhazije i Južne Osetije, aneksiju Krima“ i dodati da su to „sve odluke koje je donela Rusija i njen predsednik Vladimir Putin“.
Skotova izjava nije skroz diplomatska i njene reči i te kako imaju težinu, ali je istovremeno nekako i „logično“ da dok SAD i Rusija na visokom nivou sarađuju, niži činovnik daje ovakve izjave zarad malo geopolitičkog talasanja.
Tutorisanje — i posao i hobi
U intervjuu dotičnog prekoatlantskog tutora postoje još nediplomatskiji stavovi i odgovori koji pritom ne spadaju u njegov „rok službe“, ali se uklapaju u dominantan medijski obrazac u Srbiji.
Naime, već dugo je (veoma loša) srpska politička praksa da ambasadori češće komentarišu političke prilike od političkih analitičara, ali i da popuju češće od onih koji su za to pozvani i plaćeni, pa je nekako postalo normalno da gost u tuđoj kući ne pita gde treba da izuje cipele već sugeriše kako bi domaćin trebalo da postupa sa komšijama, rodbinom i onima iz susednih gradova.
Tako, nikako ne prvi put i nikako ne kao prvi činovnik sa Zapada sa takvim „manirima“, ambasador Skot „posavetova“ domaćine i reče da „ako Srbija želi da se pridruži EU, to nije samo ulazak u jednu zajednicu jedinstvenog tržišta, već i u jednu uniju zajedničkih vrednosti koja očekuje od svojih članica da se za te vrednosti i zauzmu. To znači i preduzimanje akcija kada jedna zemlja prekrši međunarodne norme“.
Prvi i pravi primer za kršenje međunarodnih normi je delovanje van odluka i dozvola Ujedinjenih nacija. Priznanje „Kosova“, da krenemo od onoga što Srbiju najviše boli, od strane Amerike i Zapada bilo je mimo odluke ove krovne svetske organizacije, zar ne? Pre toga je agresija na SR Jugoslaviju u trajanju od 78 dana takođe izvedena bez odobrenja UN. Onda napad(i) na Irak… „intervencije“ i pre i posle toga.
Gde su američki interesi, tu je američka čizma
Od rušenja Berlinskog zida, koji se smatra simboličnim krajem Hladnog rata, bilo je previše vojnih intervencija Sjedinjenih Američkih Država, navodno zarad sprečavanja haosa i zaštite ljudskih prava, a kao prema pravilu stvarano je sve više haosa.
Svakako, to je u početku, propagandno, bilo upakovano kao odbrana ovoga ili onoga, ali davnašnji novinarski komentar „Otkud naša nafta ispod njihovog peska“ najbolje sublimira sve akcije dojučerašnjeg svetskog policajca broj jedan.
Znači li onda, prema gospodinu Skotu, ako se letimično setimo svega ovoga i počnemo da nabrajamo: Kuvajt, Irak, Haiti, Liberija, Sudan, Jemen, Pakistan, Filipini, Obala Slonovače, Libija… da Srbija, na primer, nije trebalo da angažuje bivšeg britanskog premijera i jednog od najvećih ratnih jastrebova Tonija Blera za savete? Sugeriše li to gospodin Skot da je zvanični Beograd trebalo da uvede sankcije Francuskoj i Velikoj Britaniji zbog Libije? Implicira li ovakav stav američkog ambasadora da je Srbija trebalo da sprovede neku akciju protiv Amerike i Velike Britanije zbog intervencije u Iraku?…
Naravno da su primeri koje smo naveli stvarno kršenje međunarodnih normi, ali šta je raditi popu nije đaku, kaže srpska poslovica ili je bolje da pomenemo onu da šut sa rogatim ne može, pa Srbija i da je htela nije mogla da posluša Skota. I i Skot ne bi voleo da ga za ove i ovakve primere iko posluša.
Skot, dabome, podrivanje osnovnih međunarodnih normi tumači ne prema normama već prema navici.
Ta navika se duboko zapatila i traje gotovo četvrt veka izuzev poslednjih nekoliko godina kad je Rusija ustala sa kolena i počela čvrsto da stoji na obe noge, pa je tako i svet počela da vraća na dva oslonca. Geopolitička planeta je opet u svom ležištu, a onaj ko je učinio stabilnim bio je upravo čovek koga Skot proziva. Da, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin učinio je to diplomatskim pobedama u nizu, a pre godinu dana u Ujedinjenim nacijama je jasno rekao onima koji norme smišljaju za sebe a navike za druge: „Vidite li šta ste uradili?“.
Vide, dakle, a još više osećaju, ali se ne mire sa promenama koje su neminovne. Zato ovakve izjave gospodina Skota, pod trenutnim okolnostima, ne treba tumačiti kao diplomatske incidente iako to jesu, već kao krik davljenika.
