Deda Mraz je ove godine poranio u Srbiju. Prestigao je i Svetog Nikolu. Mada, onolike reči hvale, đa u Prištini đa u Beogradu, američkog državnog sekretara Džona Kerija pre liče na izlive nežnosti tetke kad dođe u posetu bratu ili sestri, pa ugleda njihovu decu.
Bilo je, doista više u Prištini, i reči o poklonima, ulaganjima i svim ostalim poslovima koji se tiču izvoza „demokratije“. Amerika je u tome decenijama u suficitu.
Ruke šire u obraze se ljube
„Čestitam Vam, jer Vi vodite Srbiju na veoma važnom putu u definisanju nove Srbije i na evropskom putu“, rekao je sinoć Keri na početku sastanka sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem u vili „Bokeljka“. Keri je istom prilikom izrazio „poštovanje premijeru za inicijativu da uđe u dijalog sa kosovskom vladom, da ostavi prošlost u prošlosti i da proba da nađe budućnost, koja će biti bolja, lepša i prosperitetnija za sve ljude koji tamo žive“.
Neznatno pre čestitki i poštovanja koje je uputio domaćinima u Beogradu, američki državni sekretar blagoglagoljivo je govorio i o uspesima prištinske administracije. I njima je saopštio da je „Kosovo napravilo veliki progres na putu prema punoj evroatlantskoj integraciji“, istakao je da je veliki korak napred „nedavno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU“ i podvukao je da je sve to direktni rezultat „kosovske spremnosti da napreduje u dijalogu sa Srbijom u kojem posreduje EU“.
Albanci, imate moju besu
Najpikantniji deo posete Prištini desio se posle skidanja celofana, a poklon koji se ukazao bio je Kerijeva garancija tamošnjoj administraciji da ništa od onog što je dogovoreno u Briselu ne šteti kosovskoj nezavisnosti.
„I nemojte napraviti grešku: mi ne bismo podržali bilo koji sporazum koji ugrožava suverenitet, sigurnost ili nezavisnost Kosova. Mi smo investirali zajedno veoma mnogo u kosovsku budućnost da bi to izložili opasnosti“, naglasio je Keri.
Posebno je precizirao da je „samo od nezavisnosti moja nacija investirala blizu 950 miliona dolara pomoći Kosovu da promoviše demokratiju, mir i sigurnost, za programe društvenog razvoja, ekonomski rast i humanitarnu pomoć“.
Piroman i vatrogasac
Znači, gotovo milijardu dolara novca američkih poreskih obveznika je bačeno, pošto ništa od svega ovoga što je Keri pobrojao nije ostvareno.
Koliko jutros na otvaranju Ministarskog saveta OEBS–a srpski premijer Vučić reče da je Balkan i dalje bure baruta kojem je potrebna jedna iskra da ponovo eksplodira. I tu bi Keri mogao da kaže koliko je uložila njegova država i šta je tim ulaganjima postigla. Dakako, stvarno jeste skupo prvo sve polivati benzinom, a onda sve to gasiti iz vazduha i sa kopna. Pa potom sanirati i nanovo graditi.
Ozbiljni ljudi takve stvari ne rade ili ih rade samo onda kad se igraju. A kad to čine države nesumnjivi je zaključak da vole eksperimente. Iz ovoga nažalost sledi da su im narodi često pokusni kunići.
Evo, nacrtaću vam državu
I onda čovek koji predstavlja političku doktrinu stvaranja žarišta i docnijeg hlađenja, dođe i hvali novu Srbiju. Iskreno, plaši nas na šta bi mogla da liči i kakva bi ispala ta nova Srbija. Keri jeste pohvalio put zvaničnog Beograda ka Evropskoj uniji, a u skladu sa time i reforme koje sprovodi.
Međutim, iz njegovih izjava u Prištini i Beogradu jasno se vidi da ga reforme koje pominje uopšte ne interesuju i da predstavljaju samo garnirung političkim odlukama, na kojim jedino i samo insistiraju Sjedinjene Države. Uostalom, svaka stepenica na putu Srbije prema članstvu u EU prelažena je tek pošto su ispunjeni, u tom trenutku predočeni, politički, a ne reformski uslovi.
Tako je bilo svih godina otkad je Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU. A tako je i sada. Zato smo uvereni da ta nova Srbija — na koju Keri misli, a da smo ga zamolili sigurno bi nam je i nacrtao — nije ista nova Srbija na koju misle predstavnici Srbije.
Bila bi to Srbija koja bi kao prvi dokaz svoje nove agende prostrla crveni tepih na Terazijama i dočekala Hašima Tačija uz intoniranje himne Kosova, ako ta takozvana država i ima himnu. Takva Srbija bi Milorada Dodika stavila u neki podrum, a svim ostalim političkim predstavnicima Srba u Bosni i Hercegovini naredila da se odreknu elemenata državnosti Republike Srpske u korist što unitarnije BiH. To što Srbija ima specijalne veze sa Srpskom, ali ne sme da se meša u unutrašnje stvari Srpske i BiH, ne bi bio proceduralni problem za Kerija i ekipu. Ako procedura, činjenice i zakoni ne odgovaraju njihovom glavnom političkom cilju, tim gore po principe i činjenice.
Da ne idemo mnogo u detalje, a i radi vašeg razumevanja, ta nova Srbija arhitekte Kerija trebalo bi da se ponaša poput režima Mila Đukanovića u Crnoj Gori. Dakle: članstvo u NATO–u i sankcije Ruskoj Federaciji — kao glavni ciljevi, a sve ostalo kad prema potrebi pozovu iz Vašingtona. Zauzvrat će joj Keri i drugi izvoznici sreće i blagostanja progledati kroz prste za sve ostale teme poput demokratije, društvenog razvoja, ekonomskog rasta, odnosa prema manjinama, slobodi medija…
Nova Srbija ne bi bila nova kad bi imala prošlost. Dakle, poseban deo arhitekture te države bi moralo da bude zatiranje istorije. Nova Srbija mora ubiti staru Srbiju. Leš prošlosti — duboko zakopati. Može to da smeta, pogotovu ko ima istoriju onima koji je nemaju. Samo, čudno je da se Keri seća novca koji je u prošlosti ulagala njegova država, a druge tera da zaborave stvari koje su neuporedivo vrednije od zelenih novčanica.
Zato je Keri možda Deda Mraz u Prištini, ali u Srbiji to svakako nije. Nije ni ona deci omiljena tetka. Sve rečeno ukazuje da je u pitanju stari Ujka Sem, kome ne valja verovati ni kad te „hvali“, ni kad te „savetuje“.
