Američki ambasadori nemaju manir da se pravdaju. Pogotovu taj manir nemaju u Srbiji. A to naročito ne rade za nešto za šta javno nisu prozvani. Otkud onda potreba da predstavnik supersile poručuje i premijeru Srbije i srpskoj javnosti da ne ruši njegovu legitimno izabranu vladu?
Nije valjda da je ozbiljni diplomata napravio grešku u koracima — pa kazivanjem da Srbija nije na listi zemlja a Vučić na listi lidera koje Amerika ruši, posredno priznao da neke lidere ipak ruši? Neće biti. Kao što ova izjava nije ni samo odgovor na novinarsko pitanje, jer Kirbi reče da je to rekao i premijeru lično. Zato je Kirbijevo pravdanje Vučiću, a potom ponovljeno i novinarima, neobično, nesvakidašnje a samim tim i indikativno.
Majke…
Pre će dakle biti da Kirbi nešto ovim poručuje srpskoj javnosti, a posredno i Vučiću. Ne mrze Srbi Amerikance, ali ih i ne vole. Kad toj istoj javnosti poručite da njen premijer vodi državu tamo gde bi Amerikanci želeli — a pritom ta ista javnost svakodnevno vidi šta su želje i dela Amerike — onda se ovakva poruka može tumačiti kao potkopavanje premijera kod te javnosti. Ili mi ne umemo da pročitamo izrečeno i nismo kadri da razumemo pročitano.
Ako taj isti ambasador kaže da dijalog Prištine i Beograda ima dobre i loše dane, a pod lošim danima misli na opstrukciju Briselskog sporazuma od strane Prištine i na nesporovođenje dogovora o formiranju ZSO — onda to nije loš dan, već je loših 900 i nešto dana. Podsetimo, formiranje ZSO je dogovoreno 19. aprila 2013. godine. Dakle, i ovo je poruka.
…Mi…
Kad Kirbi konstatuje da Srbija nije saglasna sa prijemom Kosova u Unesko, ali da kao diplomata veruje u diskusiju, to se jedino dâ čitati kao: eto, mi ćemo probati da je ubedimo da promeni mišljenje.
Inače, u američkim filmovima je odomaćena doktrina — „sa teroristima se ne pregovara“, pa je čudno zašto Kirbi to očekuje od Srbije. Još čudnije je da želi da diskutuje ne o nečijoj istoriji, već o promeni nečije istorije jer je borba Srbije za zaštitu crkava i manastira na Kosovu i Metohiji u bukvalnom smislu borba protiv redefinisanja njene istorije. Svako drugačije tumačenje od ovog je pljuvanje na demokratiju i karikatura civilizacije.
…Te…
Kad smo kod demokratije, Srbija je za američkog ambasadora demokratska pluralistička država. I taman kad čovek pomisli da je lepo kad neko prizna da se u Srbiji neguju demokratske vrednosti, sledi ono „ali“. Ali, kaže ambasador Kirbi, neke zemlje koje su u Unesku glasale kao Srbija ne dele demokratske vrednosti. „Ne mislim da bi ljudi u Srbiji želeli da žive u društvu poput onog u Severnoj Koriji“, konstatova Kirbi.
A da li bi američki poreski obveznici — koji plaćaju Kirbija i još pregršt njegovih kolega diplomata koji lobiraju i podržavaju takozvano Kosovo i za prijem u Unesko i za još mnogo drugih inicijativa — želeli da žive na Kosovu? Pritom, ne da žive na Kosovu iz američkih vesti i filmova, već na stvarnom Kosovu, u kome u izvršnoj vlasti sede ljudi optuženi da su trgovali ljudskim organima?
…Ne…
Gospodin Kirbi je diplomata, a ne sociolog, pa malo čudi njegovo tumačenje želja građana Srbije. Ne plaćamo ga, pa nas suštinski baš briga kako obavlja posao, ali zar pre ne bi trebalo da razmišlja o interesima svojih poreskih obveznika, nego da preko novinara poručuje Vučiću da građani Srbije ne vole Severnu Koreju? Možda je i ne vole. Ali to nije tema, a tek nije argument za prijem kvazidržave u Unesko.
Eto, ne valja da budete u društvu Severne Koreje, pa onda pustite Kosovo u Unesko. Od ozbiljnog diplomate ozbiljne supersile smo očekivali neuporedivo više od očigledne zamene teza.
Jednako kao što je zamena teza da učešće Srbije, pored ostalih zemalja, na tenkovskom bijatlonu u Rusiji i vežbe srpskih i ruskih specijalaca za vanredne situacije tumači kao vežbe koje se ne uklapaju u model održavanja mira.
No, da ovo donekle i razumemo, jer je posao Kirbija kao diplomate da zastupa interese svoje zemlje, pa možda — kad ne ume drugačije — i da neke teze podebelo nategne. Kao što se onomad onoliko iznervirao što ruski predsednik Putin dolazi na vojnu paradu u Beograd, te je čak i pitao zašto dolazi. To su nevešta pokazivanja da mu prisustvo druge supersile ne odgovara, ali ponavljamo, to mu je i posao. Kvalitet neka ocene američki poreski obveznici.
Međutim, njegov posao sigurno nisu unutarstranačka dešavanja u srpskim političkim partijama i nije njegov posao jedinstvo SNS-a. Zašto se Kirbi pita koliko će SNS moći da odoleva podelama i da ne doživi sudbinu DS-a? Otkud Kirbiju to da u SNS-u odolevaju podelama? Ako i ovo nije poruka, onda je Majkl stvarno brižan i bolećiv čovek.
…Rušim…
Naposletku, sve navedeno su poruke koje su počele od toga — evo, Vučiću, majke mi te ne rušim. Međutim, život je reka, politika je život, a taj život ima i dobre i loše dane te, dela, navikni se na još 900 dana nesprovođenja sporazuma i ajde da diskutujemo da li je Stefan Nemanja bio Albanac. E da, smeta mi, brate, što vežbate sa Rusima, a i ovo oko tvoje stranke me nimalo ne raduje — znaš, ljudi su kvarljiva roba, a za politiku postoji i onaj kafanski izraz. Ali — ne rušim te, majke mi.
