Briselski dijalog, koji i onako napreduje brzinom puža i to uglavnom zahvaljujući Prištini, mogao bi da bude dodatno usporen ako bi mu se priključila i kosovska opozicija, što je u neku ruku i najavila Natalija Apostolova, nova šefica Kancelarije Evropske unije, koja je u isto vreme i predstavnica specijalnog izaslanika EU na Kosovu.
Ona je to kao ideju, da ne kažemo preporuku, iznela šefu pregovaračkog tima Prištine Editi Tahiri, tokom njihovog prvog susreta, ističući da bi uključivanje kosovske opozicije ubrzalo pregovore sa Beogradom.
Apostolava, uz dužno poštovanje, ili nije upućena u prilike, ili je tako nešto iznela uz blagoslov šefova iz Brisela, a na radost Prištine, jer bi ulaskom u pregovore kosovske opozicije na taj način i Priština i EU dobile šta žele: Priština šansu da umiri unutrašnje sukobe, a Brisel vreme da reši svoje probleme, jer bi ulazak opozicije u pregovore zahtevao prekomponovanje i prištinskog tima, ali i politike u pregovorima sa Beogradom.
I dok kosovski analitičari tu ideju prihvataju oberučke, Stefan Filipović, politikolog sa Kosova i Metohije, u razgovoru za Sputnjik kaže da bi od ovoga Srbi, ali i ceo proces imali samo štetu.
„Čitav dijalog u Briselu je već u krizi i mislim da je to namerno i urađeno. Što se tiče predloga o uključivanju kosovske opozicije u dijalog, verujem da bi u tom slučaju apsolutno bio opravdan zahtev opozicije iz Beograda da se takođe uključi u proces pregovaranja. Međutim, to ne samo da bi bilo komplikovano operativno, već i fizički. Suštinski, bilo bi preteško da bilo ko iz opozicije iz Beograda, na primer od radikala Vojislava Šešelja, ili iz Dveri, bude u istoj prostoriji sa Albancima iz partije ’Samoopredeljenja‘ Aljbina Kurtija. Mislim da bi to fizički bilo nemoguće i da bi došlo do incidenta!“, kaže Filipović za Sputnjik.
Naš sagovornik u isto vreme napominje da se ne bi iznenadio da Albanci na pregovore, ako bi došlo do takve situacije, ponesu i suzavac, jer njima je sve dozvoljeno.
„Ne šalim se kada ovo kažem! Mislim da bi im i to uspelo, jer imaju takve manire. To apsolutno odgovara Prištini, jer je to njihova strategija od početka, i oni ’Samoopredeljenje‘ koriste za blokiranje svega što se dogovori u Briselu, jer operativni deo dogovora, što se tiče Prištine, ne postoji“, podseća on.
Filipović veruje da je upravo vlast na Kosovu ta koja dozvoljava „Samoopredeljenju“ i da unese suzavce u kosovski parlament i da zapali policijsku stanicu i da radi to što radi, jer im to odgovara.
„Dakle, taj manir, gest EU vidim kao poruku Beogradu da od ovoga (Briselskog sporazuma) nema ništa. Tu poruku čitam: ’Ni mi ne znamo gde smo, a ne da se bavimo još i vama, koji nećete, ne želite i ne možete da se dogovorite‘“, zaključuje Filipović.
I ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić smatra da je to loša ideja EU.
„Ne vidim kako bi kosovska opozicija na bilo koji način mogla da pomogne procesu koji se odvija u Briselu, pre svega zbog stavova koje opozicione partije na Kosovu imaju i zbog svojih radikalnih načina da te svoje stavove i ideje implementiraju. Jedino ako neko možda želi da scene sa ulica Kosova i skupštine Kosova, ukoliko bi opozicija bila uključena u pregovarački proces, vidi i u Briselu“, primetio je on.
Da i EU i Priština idu ka tome da zabiju ekser u kovčeg zvani Briselski sporazum moglo bi se zaključiti i iz sledećeg. Ministarstvo za evropske integracije Kosova nedavno je procenilo da su problemi unutar Evropske unije pojačani do te mere da se integracija Zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo, tretiraju kao sekundarno pitanje u Briselu.
Analitičari sa Kosova ocenjuju da se integracioni proces zaustavio, kao i da je proces liberalizacije veoma oštećen unutrašnjim refleksijama u EU.
„Izazov sa velikim brojem izbeglica i strah od terorizma nisu mali problemi za Evropsku uniju. Istovremeno je britanski referendum o napuštanju EU uzdrmao temelje te organizacije koja se smatra najvećom ekonomijom u svetu. Evroskepticizam je u porastu i sada i visoki zvaničnici priznaju da se ta organizacija može raspasti“, pišu kosovski mediji.
Oni citiraju predsednik Evropskog parlamenta Martina Šulca, koji kaže da „Evropska unija možda neće uspeti i da bi EU mogla da se raspadne ako ne budu oprezni“.
Prištinski stručnjaci za međunarodne odnose kažu da su ti problemi došli u lošem periodu za Kosovo, jer je EU trenutno zabranila proces proširenja, što Kosovu ne ide u prilog. U to ime, njima dalje, kako su to nazvali, „natezanje“ sa Beogradom, koji je već započeo pregovore sa EU, nije u interesu, jer nisu u ravnopravnoj poziciji.
„Da bi se o nečemu dogovorili startne pozicije oba tima moraju da budu u istoj ravni. Mi smo o tome više puta pričali sa Briselom i očekujemo da se sadašnja pozicija Prištine i Beograda uzme u obzir kada je reč o procesu normalizacije odnosa i nastavku dijaloga. Naši evropski prijatelji, ali i Vašington imaju zbog toga razumevanje za nas i učiniće sve da nam olakšaju poziciju“, deo je neformalnog razgovora Sputnjika i jednog od članova prištinskog pregovaračkog tima na temu uključivanja opozicije u briselski dijalog.
