Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, napravio je analizu povodom parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, koji će biti održani 16. oktobra 2016. godine. IFIMES ističe da se u izbornoj kampanji suočavaju dva velika politička bloka — za članstvo u EU i NATO-u i protiv njega. Ista analiza tvrdi da je opozicija u Crnoj Gori heterogena, kao i da svoj nastup gradi na konceptu koji je oko sebe okupio konglomerat šarolikih političkih subjekata, koji se suprotstavljaju prvenstveno punopravnom članstvu Crne Gore u NATO-u, a pojedine opozicione stranke i članstvu u EU, jer žele čvršće povezivanje sa Srbijom i Rusijom.
Analitičari sa ovog Instituta smatraju da se u Crnoj Gori od raspada nekadašnje SFRJ još uvek nije uspela profilisati snažna opoziciona autohtona politička partija, koja ne bi bila prosrpska ili proruska. Predstojeći parlamentarni izbori su, tvrde, strateški najvažniji izbori do sada, jer će se politički podeljena Crna Gora definitivno opredeljivati za NATO i EU, ili će ići u smeru povezivanja i jačanja saradnje sa Rusijom i Srbijom.
S druge strane, analize javnog mnjenja pokazuju da će DPS ovoga puta imati težak zadatak da osigura još jedan mandat na vlasti.
„Za razliku od prošlih izbora, DPS sada nastupa bez važnih koalicionih partnera, koji su u prošlosti donosili toliko procenata podrške birača, koja je omogućavala stabilno vladanje Milu Đukanoviću i DPS-u. Ta stabilnost se srušila u trenutku kada je predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Ranko Krivokapić, dugogodišnji predsednik parlamenta, posle 18 godina koalicije sa DPS-om, pokušao srušiti Vladu Mila Đukanovića. Pritom, očigledno je da su Krivokapić i njegovi politički mentori pogrešno koncipirali svoju političku strategiju i vrlo verovatno je da uopšte neće preći izborni prag, što bi značilo kraj njegove političke karijere“, zaključak je analitičara ovog Instituta.
Kako navode, zbog Krivokapićevog političkog zaokreta i njegovih aktivnosti na rušenju Vlade Crne Gore, kao i veze se sa Demokratskim frontom i drugim prosrpskim i proruskim snagama, njegov SDP se raspao i izgubio većinu članstva, koja je prešla kod Ivana Brajovića, i njegovu novu stranku Socijaldemokrati (SD). IFIMES smatra da Brajovićeva stranka drži u rukama ključ buduće vlade Crne Gore, te da će od izbornog rezultata SD zavisiti da li će Crna Gora nastaviti sa procesom pristupanja odnosno, da li će „očuvati političku stabilnost ili će uslediti duboka politička kriza, koja rizikuje da čak podstakne i međuetničke konflikte u državi, koja je inače važila za najuspešniju u integraciji različitih etničkih zajednica“.
Autori analize veruju da bi opozicija imala poteškoće sa formiranjem nove vlade, jer je razdrobljena. Po njima, između DF-a, Demokrata i koalicije „Ključ“ (Demos—SNP—URA), koja povezuje tri opozicione stranke, postoje velike razlike i malo je verovatno da bi mogli da ih premoste, jer ih povezuje samo jedan cilj, a to je rušenje aktuelne vlasti.
„U slučaju pobede opozicije može se očekivati period političke nestabilnosti, zaustavljanje procesa približavanja evroatlantskim integracijama i pad stranih investicija“, zaključak je IFIMESA.
Predstojeći parlamentarni izbori, koji će se održati 16. oktobra 2016. godine, deseti su parlamentarni izbori od uvođenje višestranačja i četvrti u nezavisnoj Crnoj Gori. Pravo glasa na izborima ima 530.840 birača upisanih u centralni birački spisak. Na izborima se bira 81 poslanik za Skupštinu Crne Gore. Izborni prag iznosi tri odsto. Na parlamentarnim izborima 16. oktobra 2016. crnogorski građani moći će da biraju između 17 izbornih lista: Među kojima su glavni rivali DPS — Milo Đukanović sa sloganom „Sigurnim korakom“, Velika koalicija „Ključ“ sa slogan Najbolje za Crnu Goru“, Demokratski front (DF) koji ima slogan „Mi ili on“. Presudnu ulogu osim u formiranju vlade imaće stranke nacionalne, ali i novoformirane stranke poput Demokrata, Alekse Bečića.
Političke stranke koje učestvuju na parlamentarnim izborima morale su da prikupe podršku 0,8 odsto birača, odnosno nešto više od 4.000 potpisa, dok su stranke manjinskih etničkih zajednica morale prikupiti 1.000 potpisa.
Analitičari sa ovog slovenačkog Instituta ipak u svemu vide i nešto pozitivno — izborna kampanja je kreativnija i inovativnija. Razlog je, tvrde oni, činjenica da izbornu kampanju za dva vodeća politička bloka DPS i Demokratski front (DF) vode dva vrhunska stručnjaka za izborne kampanje iz Izraela. Predizbornu borbu obeležavaju tvrdi i agresivni napadi između DPS-a i Demokratskog fronta (Nova srpska demokratija, Pokret za promjene i Demokratska stranka jedinstva). Glavna meta napada opozicije, zaključuje se u analizi, upravo je odluka crnogorske vlade za punopravno članstvo u NATO-u.
