Da li će Milo Đukanović i njegova Demokratska partija socijalista (DPS) na izborima u Crnoj Gori 16. oktobra gaziti po tankom ledu, biće jasno za nešto više od mesec dana. Za sada je izvesno da je Crna Gora dobila opoziciju zbog koje će se Đukanović ovoga puta, ako ništa drugo, dobro oznojiti, a razlog svakako postoji. Pre svega, Đukanović na ove izbore ide samostalno, to jest, uz DPS prvi put posle 18 godina neće stati Socijaldemokratska partija (SDP) Ranka Krivokapića. Drugi, mnogo veći problem su mu za sada ozbiljne koalicije Ključ (DEMOS, SNP i GP URA) i „Demokratski front“ (Nova srpska demokratija, Pokret za promjene, Socijalistička narodna partija Crne Gore i dr.) U sadašnjom predizbornoj matematici Đukanović može da računa na glasove manjinskih stranaka, pre svega albanskih, i oni su na „klimavim“ nogama jer se opozicija na Kosovu protivi demarkaciji granice sa Crnom Gorom, što Đukanoviću može da pomrsi konce.
Đukanović je izbornu kampanju već započeo, i to na Cetinju, sa porukom da su ovi izbori jednako bitni koliko i referendum o samostalnosti Crne Gore iz 2006. godine. Ovome je dodao i da su u pomoć opoziciji pomogli Rusi, što po mišljenju nekih od naših sagovornika opoziciji ide samo u prilog, jer je većinsko raspoloženje među građanima okrenuto — ka Rusiji. Polemika oko NATO-a, za divno čudo, nije u prvim redovima opozicije, ali je sasvim sigurno njihov „adut“, koji će potegnuti u pravom trenutku.
Dakle, može li Milo „pasti“ na ovim izborima?
Dr Miloš Bešić, profesor na Fakultetu političkih nauka i odličan poznavalac političkih prilika u Crnoj Gori, u razgovoru za Sputnjik ističe nekoliko stvari. Među prvima da DPS nije odustao od stare izborne retorike koja se svodi na to „evo opet, moramo da branimo državu od onih koji su 2006. hteli da nam uzmu državu, pa evo mi sada moramo stalno da branimo samostalnu Crnu Goru“.
Bešić kaže da se svaki izbori za DPS od 2006. oslanjaju na tri mehanizma: branimo državu, autoritet Mila Đukanovića i snažnu infrastrukturu Đukanovićeve stranke, koja gotovo da se poistovećuje sa državom. U to ime, Đukanoviću ide na ruku ponašanje opozicije, koje bilo protiv osamostaljenja Crne Gore, ali i dobri odnosi dela opozicije sa Rusijom, u odnosu na Đukanovićevu prozapadnu politiku. Međutim…
„Ovde ima jedna stvar, igra Zapad—Rusija. Rusiju ovde, po istraživanju javnog mnjenja, više građana preferira kao prijatelja nego Ameriku. No, takav slučaj nije kada je reč o Evropskoj uniji, gde je podrška građana otprilike ujednačena. Smatram da će u kampanji DPS-a optuživati opoziciju da je proruska, ali nisam siguran da takva konotacija u javnom mnjenju može da odigra svoju ulogu. Dakle, dobro je imati, da tako kažem, zapadnu identifikaciju, ali nije dobro imati antirusku. To važi i za opoziciju, ali u obrnutom smeru. Verujem da će nove političke formacije, i ako sa starim liderima, napraviti atmosferu na izborima koja će biti interesantnija nego ranije“, kaže on.
Naš sagovornik veruje da je rano donositi zaključke — jer je kampanja tek počela — da li će i koliko Đukanovića opozicija „protresti“, ili možda čak i pobediti.
„Kako sada stvari stoje, gledajući ankete i javno mnjenje, teško da to može da se desi, ali je i sasvim izvesno da DPS ne može imati većinu sam. Lako može da se desi da potencijalni partneri ostanu bez cenzusa, a u toj situaciji ukupna suma ovih drugih koji su vrlo eksplicitno protiv DPS-a, teorijski, može da prevagne. Da sumiram, nema sumnje da je DPS za sad najsnažnija partija i da će imati veliku podršku, ali može biti u velikom problemu da sastavi apsolutnu većinu i obezbedi vlast“, zaključuje on.
Za razliku od našeg prethodnog sagovornika, Milan Milenković, novinar-analitičar i urednik Radija „2M“ kaže da je svako, pa i Milo — podložan padu, a da je samo pitanje kakva je volja gospodara i kakva novčana sila stoji iza onih koji izlaze na izbore.
„Očigledno je da Đukanović ide sam na izbore i da ne ulaže puno u kampanju, što znači da zna da će sigurno pobediti ili sigurno izgubiti. Za njega je ovo očito igra u kojoj zna šta će se desiti, za razliku od nas koji to još ne znamo“, kaže on.
Milenković veruje da NATO nije tema na kojima će se odlučivati izbori, već socijalna pitanja. S druge strane, Đukanovićeve „prozivke“ opoziciji da je protiv samostalne Crne Gore, naš sagovornik objašnjava rečima:
„Milo nema šta novo da kaže. Njemu je to ozbiljan problem, već je sve obećao i zato mislim da će se dosta odlučivati na socijalnoj platformi tim pre, ovako kako je sada dizajnirana kampanja očito je i opozicija priču o NATO-u sklonila sa strane“ ističe on, dodajući da ima osećaj da će Milo morati da ode ovako ili onako.
Gojko Raičević, urednik crnogorskog portala „IN4S“ i predsednik Unije za neutralnost Crne Gore, kaže da ne bi ponavljao priču koja se priča svaki put uoči izbora u toj zemlji: da je Đukanović „gotov“. Međutim, kako kaže, ako ima razlike u ovoj izbornoj kampanju u odnosu na prethodne, treba ih tražiti u činjenici da Crna Gora po prvi put ima organizovanu opoziciju u više kolona.
„Napravljene su ozbiljne koalicije, najveća Demokratski front, Ključ i Demokrate Crne Gore. Imamo primer da po prvi put kampanja opozicije liči na modernu kampanju u kojoj su jasno definisane teme, iako na moju žalost NATO nije centralna tema, jer su istraživanja pokazala da su građani više zaokupljeni socijalnim temama“, ističe on.
Međutim, kako dodaje, NATO ipak nije u potpunosti isključen iz priče jer članovi DF-a visoko na agendi drže šemu NATO-a i i uporedo sa izbornom kampanjom se održavaju i tribine o vojnoj neutralnost Crne Gore.
Rok za predaju izbornih lista u Crnoj Gori počeo je 1. avgusta, a rok za predaju izbornih lista je 20. septembar. Crna Gora će, kad su u pitanju oktobarski izbori, morati da napraviti i jedan korak nazad. Naime, izbore će opet posmatrati međunarodne organizacije, iako je OEBS, pre tri godine, saopštio da više nema potrebe za monitoringom izbora u toj državi, jer su, kako je ocenjeno, dostignuti demokratski standardi koji ne zahtevaju nadzor. Izbore će 16. oktobra posmatrati na način koji je bio karakterističan za prve višestranačke izbore u postkomunističkim zemljama.
Ni predizborna kampanja u Crnoj Gori još nema intenzitet koji bi bio u skladu sa izbornim kalendarom. Ali analitičari tvrde da će kampanja biti kratka, ali do sada možda — najprljavija.
