Prijem Crne Gore bi, smatra autor, bio jednostavno neodgovoran, a u budućnosti treba staviti tačku na bilo kakav novi pokušaj širenja NATO-a koji ne doprinosi bezbednosti SAD.
U tekstu se podseća da se NATO, predvođen Sjedinjenim Državama, ponovo širi, nakon što je Crnoj Gori zvanično upućen poziv da postane članica, ali i da oružane snage Crne Gore imaju svega 2.000 pripadnika. Zato, primećuje autor, nije baš jasno kako ta mala zemlja unapređuje bezbednost SAD, a zapravo, moglo bi se reći da priključenje Crne Gore NATO-u umanjuje američku bezbednost.
„NATO nije klub za druženje, nego vojni savez u kom su zemlje članice, po članu 5 dužne da brane bilo koju članicu koja bi bila napadnuta. Usput, nije jasno ko bi mogao da poželi da napadne Crnu Goru u doglednoj budućnosti. Širenje NATO članstva na neku državu u suštini garantuje da bi Sjedinjene Države, ako zatreba, za odbranu te zemlje dale ljudske živote i finansijska sredstva. Tako ozbiljna obaveza trebalo bi da se odnosi na države s kojima partnerstvo povećava američku bezbednost“, smatra Jost.
On napominje da bi uprkos crnogorskoj ponosnoj tradiciji otpora turskoj vladavini, snage te zemlje igrale zanemarljivu ulogu u bilo kom sukobu u kom bi SAD mogle da se nađu, a da je s druge strane poziv Crnoj Gori da se priključi NATO-u već doprineo narušavanju odnosa sa Rusijom.
Rusija je, citira Jost „Kriščen sajens monitor”, optužila „NATO da pokušava da stavi u okruženje i prijateljske zemlje poput Srbije“ i obećala je da će preduzeti sve neophodne mere da obrani svoju nacionalnu bezbednost i interese.
„U slučaju da je neko zaboravio, Rusija ima nuklearni arsenal nešto veći od SAD i najveća je zemlja po površini na svetu. S obzirom na sve lošije odnose Rusije i Zapada zbog niza neslaganja, potpuno je moguće da Rusija i Amerika na kraju uđu u rat“, navodi autor i upozorava da nisu potrebne nove prepreke koje bi mogle doprineti izbijanju oružanog sukoba.
U tekstu se podseća i na poruku generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da Alijansa ostaje otvorena za zemlje poput Gruzije, Makedonije i BiH, uz opasku da ostaje nejasno kako bi ove zemlje na bilo koji način mogle doprineti sposobnosti SAD da brane svoje nacionalne interese.
„Ono što je, međutim, jasno jeste da to dalje okružuje Srbiju kao saveznika Rusije“, konstatuje Jost i dodaje da bi bila „strašna ideja“ i priključenje Gruzije, koja je nekad bila deo i Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza.
Prema njegovim rečima, oni koji podržavaju poziv Crnoj Gori u Savez ukazuju na druge male zemlje-članice Alijanse kao što su baltičke države, pri čemu je upravo to „savršeni primer da male, vojno beznačajne države ne treba da budu primljene u NATO“.
On navodi i zaključke iz nedavne studije Rand korporacije da bi Rusija, ako bi izvršila invaziju, verovatno stigla do prestonica Estonije i Letonije za 60 sati, ocenjujući da je prijem malih baltičkih država doneo velike rizike za Ameriku, a ona nije postala nimalo bezbednija.
Po mišljenju Josta, prijem Crne Gore u NATO bi bio „smešan“, jer, kako ironično primećuje, Njujork bi bio korisnija članica NATO-u jer je Njujorška policija sa nešto manje od 35.000 policajaca više od 17 puta veća od crnogorskih oružanih snaga, a njen prošlogodišnji budžet od 4,8 milijardi dolara je skoro polovina crnogorskog BDP-a.
