EU je oduvek, kako se navodi, bila podeljena između regionalnih blokova koji bi, uprkos tome što severnjaci na čelu sa Nemačkom imaju neke drugačije stavove od „mediteranskog kluba“ koji predvode Francuzi, na kraju uvek težili nekom zajedničkom cilju.
„Međutim, danas to nije slučaj. Stvari su se pod uticajem ekonomske i političke krize i te kako promenile, a EU se razlila u brojne klanove koji pak imaju drugačije ciljeve“, piše Politiko u analizi „Dobro došli u EUgoslaviju".
„Bregzit“ je dodatno ubrzao trend bezglavog traženja novih saveznika u susret predstojećim debatama na kojima će se raspravljati o budućnosti EU.
Ovog meseca, Atina je bila domaćin samita „EUMed“ zemalja (Grčke, Francuske, Italije, Portugala, Španije, Kipra i Malte), sa sve prepravljenim logom i porodičnom fotografijom lidera za uspomenu.
Cilj ovog sastanka bio je da mediteranske zemlje EU izgrade neku vrstu bedema koji će se suprotstaviti savezu „sakupljača novca“ na čelu sa Berlinom, koji je u njihovim očima glavni krivac za hroničnu ekonomsku stagnaciju juga EU.
„Evropska unija nalazi se na najvećim iskušenjima u poslednjih nekoliko decenija. To je bilo jasno i pre izjava nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, mađarskog premijera Vikotra Orbana i ostalih istaknutih evropskih državnika da nešto mora da se menja“, navodi ovaj portal.
U međuvremenu, centralna Evropa oživela je Višegradsku grupu, koja se čvrsto suprotstavlja pokušajima Brisela da je prisili da prihvati migrante.
Austrija, jedna od zemalja koju je politika otvorenih vrata pogodila najviše, napravila je treći savez.
Zajedno sa predstavnicima Nemačke, balkanskih zemalja i Grčke biće održan sastanak u Beču tokom predstojećeg vikenda.
Za sastanak je odabrano savršeno mesto — bivša kancelarija Klemenca fon Meterniha.
Pronalazak konsenzusa u uniji od skoro 30 članica nikada nije bio lak, navodi se i dodaje da je jedino bilo lakše ignorisati podele.
U poslednjem mimoilaženju, mane institucionalne arhitekture EU daleko su vidljivije usled nedostatka verodostojnih lidera.
Poput pobunjene vojske, države jednostavno nastavljaju da ignorišu napore Brisela da uvede disciplinu u oblastima poput migrantske politike.
Da stvar bude gora, i sami blokovi unutar EU skloni su pucanju kao i sama Unija, piše „Politiko“.
Države Višegradske grupe deli zajedničku odbojnost prema muslimanima, ali se ne slažu po pitanju stava prema Rusiji ili regionalne bezbednosti.
Takođe smo svedoci preletanja iz saveza u savez zavisno od teme.
Tako se Nemačka, Italija i Grčka savršeno slažu po pitanju izbegličke politike, ali kada se na sto stavi tema ekonomije, dolazi do oštrih sukoba.
Ukoliko bi se klanovi poput Višegradske grupe ili EUMed-a ujedinili u oblastima ekonomije, bezbednosti i politike, uticaj Evropske unije možda bi postao jedan od najvećih, ako ne i najveći. Nažalost, stvarnost je takva da je EU svetlosnim godinama daleko od postizanja takvog konsenzusa, navodi portal.
