Hoće li Kosovo postati sinonim za presedan? Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj rekao je da je među prioritetima kosovske spoljne politike integracija u NATO, kao i da će uskoro zatražiti prvi ugovor sa Alijansom o saradnji, koji bi na kraju doveo do njegovog članstva u ovom vojnom savezu. U isto vreme, premijer Kosova Isa Mustafa u Njujorku razgovara sa najvišim zvaničnicima Ujedinjenih nacija i predstavnicima država-članica koje još nisu priznale nezavisnost Kosova, kako bi dodatno ojačao međunarodnu podršku članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, odnosno lobirao za priznavanje Kosova od zemalja koje nisu donele ovu odluku.
Dakle, Priština, kako prenosi tamošnja štampa, ozbiljno radi na svom planu da u narednih šest do osam meseci postane ili deo NATO-a, ili Ujedinjenih nacija. Da li Kosovo kao protektorat uopšte može u NATO, ili će se i ovde naći način da se napravi presedan? I može li članstvo u NATO da bude prečica do stolice u UN?
Sagovornici Sputnjika imaju donekle oprečna mišljenja o ovoj temi. Dejan Mirović, docent na predmetu Međunarodno javno pravo na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, kaže da sve ide ka članstvu Kosova u NATO.
„Dokle god Kosovo ne bude članica Ujedinjenih nacija, ono neće biti međunarodno priznata država, pa makar bilo u svim mogućim organizacijama! Sinonim za međunarodno pravo nije EU niti NATO nego UN. To je tako. Daću vam primer Bangladeša, koji nije mogao da postane član UN dok ga Pakistan nije priznao… A sto država ga je pre toga priznalo“, objašnjava Mirović.
On doduše napominje da jedan od problema, što se tiče NATO, može da bude u tome što je Srbija briselskim sporazumom potpisala da neće onemogućavati evropske integracije takozvane države Kosovo, što po njemu znači sledeće:
„Ako je EU regionalna organizacija, a jeste, onda je to i NATO. Znači, on u smislu međunarodnog prava nije opšta organizacija. Dakle, ako Kosovo može da bude članica Evropske banke za obnovu i razvoj, MOK-a koji ima veći broj članica od Alijanse, može da bude i članica NATO-a“, navodi on.
U isto vreme Mirović podseća da „Vašingtonski ugovor“ iz 1949. godine, na kome je NATO zasnovan, predviđa da njihov član bude i član Ujedinjenih nacija, odnosno, suvereno priznata država. Međutim, to je deo međunarodnog običaja a ne prava, koje važi od samog osnivanja NATO-a, te se smatra kao opšte prihvaćeno pravilo. S te strane, pošto je Kosovo pod međunarodnim protektoratom, ono formalno-pravno ne bi moglo da postane član NATO-a. Međutim…
Pravnici NATO-a su povodom Krima (referenduma o priključenju Rusiji) rekli da je nemoguće pozivati se na kosovski presedan jer je Kosovo jedinstven slučaj (sui generis). Međutim, moguće je da se, kada je reč o Kosovu, „preskoči“ ustaljeni međunarodni običaj da se u NATO primaju samo države-članice UN. Tako su uradili uostalom i sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Kosova sa EU, iako pet članica EU ne priznaje Kosovo“, podseća on.
Mirović spekuliše da bi lako moglo da se desi da bi Priština, ako bi Kosovo postalo član NATO-a ili u EU, mogla da kaže Generalnoj skupštini UN — eto, za zemlje koje se kolebaju (u UN još nema dve trećine zemalja koje su priznale Kosovo) članovi smo NATO-a I EU, ostaje nam samo UN.
„Ide se korak po korak, što bi se reklo — kuvanje žabe“, slikovit je Mirović.
Dušan Proroković iz Fonda za strateške alternative kaže da ne vidi način da takozvana Republika Kosovo postane punopravna članica NATO-a, pre svega jer ima država-članica NATO-a koje ne priznaju Kosovo. Samim tim, ono ne može da postane ni članica Ujedinjenih nacija.
„Bio bih iznenađen kada bi zemlje poput Španije, Rumunije… (koje nisu priznale Kosovo) pristale na takav aranžman, Da entitet koji nije država postane članica NATO-a. Meni više liči da bi moglo doći do sporazuma sa NATO strukturama zaobilazeći članice, ili do potpisivanja specijalnog sporazuma sa Amerikom, što je koncept na kome Vašington insistira“, kaže on.
Objašnjavajući šta faktički znači specijalni sporazum sa Amerikom, Proroković navodi primer Kraljevine Maroka, koja je među poslednjima takav sporazum potpisala sa Amerikom, a koji ima svrhu da se tamo gde NATO ne može da nastupa, ili gde su sukobljeni interesi EU i SAD, sklapa bilateralni aranžman.
„Onda takve zemlje sklapaju sporazum o bezbednosnoj saradnji sa Amerikom, a ne sa NATO-om. Mi na Kosovu imamo i Kfor i ne znam kako bi se to odrazilo na tu misiju. Po svemu, to bi bio jedan presedan za koji ne vidim kako bi mogao da bude pravno-formalno upakovan u legalne odluke NATO-a“, uveren je Proroković
Godine 2013. iz NATO-a je u vezi sa Kosovom rečeno da nema mogućnosti da ono u doglednoj budućnosti postane članica NATO-a ili inicijativa i programa pod okriljem Alijanse. Oni navode da je članstvo u UN neophodan preduslov za ulazak u NATO, te podsećaju da četiri članice Alijanse nisu priznale nezavisnost Kosova. NATO, zasad, ne razmišlja o članstvu lažne države Kosovo u ovu organizaciju.
