Osim toga, ratoborna retorika zvaničnika Alijanse, potezi koje povlače i odluke donete u svetlu pogoršanja ukrajinske krize dodatno komplikuju i pogoršavaju situaciju u svetu.
U Moskvi smatraju da zemlje NATO-a namerno pogoršavaju odnose sa Rusijom i odbijaju normalan dijalog, kako bi opravdali širenje svog vojnog prisustva na istočnom frontu.
Rusija i Zapad su saglasni u oceni da se evropska bezbednost u poslednje vreme naglo pogoršala, ali strane imaju različita mišljenja oko toga šta je razlog toga.
Natovci pozivaju na proširenje transparentnosti u saradnji i na reformu Bečkog dokumenta o Merama za jačanje poverenja i bezbednosti, koji je usvojen još 2011, a istovremeno se približavaju ruskim granicama, razvijaju vojnu infrastrukturu na teritoriji novih članica organizacije, razmeštaju trupe i američki PRO u Istočnoj Evropi, sprovode vojne vežbe i avionima patroliraju na ruskoj državnoj granici.
Sve to ozbiljno podriva poverenje ruske strane prema zemljama Severnoatlanske alijanse.
Osim toga, zvaničnici NATO-a uporno govore o „odvraćanju“ Rusije, a zapravo time zastrašuju Rusiju.
Sve ovo je izneto i u izveštaju o odnosima između Rusije i NATO-a, koji je letos na razgovorima u Beču o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja predstavio šef ruske delegacije Anton Mazur.
Ruski eksperti smatraju da je vojna aktivnost NATO-a samo delić celokupne slike i ističu da se Alijansa uporno trudi da spali sve mostove u odnosima sa Rusijom i u svim pravcima: dijalog o vojnim linijama je prekinut na inicijativu Brisela, protiv rukovodstva ruskog Ministarstva odbrane uvedene su nezakonite sankcije, a takođe svakodnevno pokušavaju i da diskredituju aktivnosti Oružanih snaga RF. Osim toga, članovi organizacije odbijaju da razmatraju temu kontrole konvencionalnog naoružanja u Evropi.
„Tako nije bilo čak ni za vreme Hladnog rata“, smatraju u Moskvi.
Sa druge strane, Rusija ispunjava sve obaveze iz sporazuma iz 2011. godine, koji predviđa razmenu informacija o oružanim snagama, planovima odbrane i vojnim budžetima. Prema tom dokumentu, članice OEBS-a bi trebalo da obaveštavaju jedna drugu o određenim vrstama vojnih aktivnosti, pozivaju posmatrače i vrše inspekcije…
Moskva upravo to u potpunosti i čini — ona poziva inspektore OEBS-a, dozvoljava kontrolne letove iznad svoje teritorije, obaveštava o vojnim vežbama, sprovodi posebne brifinge za vojne atašee NATO zemalja.
Međutim, neke članice NATO-a (Poljska i Turska) i njihovi bliski partneri (Gruzija i Ukrajina) ne daju Rusiji informacije o vojnim aktivnostima na svojoj teritoriji.
Tako je Gruzija pod izgovorom koji nema nikakve veze sa Sporazumom o otvorenom nebu zatvorila svoj vazdušni prostor za posmatračke letove u kojima učestvuje Rusija. Ukrajina već dve godine održava na svojoj teritoriji vojne aktivnosti u kojima učestvuje do 90.000 ljudi i ogromna količina tehnike, a pri tome ne dostavlja izveštaje predviđene Bečkim dokumentom i ne poziva posmatrače u taj region.
„Ispada da su zemlje NATO-a i njihovi najbliži partneri omalovažili i devalvirali značaj mehanizama Mera za jačanje poverenja i bezbednosti. Samim tim postavlja se pitanje — zašto bi ih uopšte trebalo reformisati“, istakao je Mazur.
U Rusiji smatraju da modernizacija Bečkog dokumenta, koju je predložio NATO, nema ni najmanjeg smisla, jer se krivicom Brisela taj sporazum ionako ne ispunjava, a tehničke izmene će još više „paralizovati“ njegovu primenu, s obzirom na to da će biti potrebni meseci da bi se obavile sve procedure.
„Ponekad slušamo o tome kako su dodatne Mere za jačanje poverenja i bezbednosti potrebne za sprečavanje slučajnih sukoba između snaga Rusije i NATO zemalja. Međutim, postoji mnogo jednostavniji način za realizaciju tog cilja — dovoljno je samo udaljiti vojsku i tehniku Alijanse od naših granica. Za stvaranje uslova za razgovor o Merama za jačanje poverenja i bezbednosti, Alijansa bi trebalo da prekine jačanje aktivnosti na istočnom frontu“, rekao je Mazur.
Čak i zapadni eksperti ističu da je projekat Severnoatlantske alijanse potreban Vašingtonu, ali ne i Evropi. Evropljanima je daleko korisnije da sarađuju sa Rusijom, ali Vašington to ne može da dopusti, i zato koristi NATO kao politički mehanizam za jačanje konflikta između Rusije i Evrope.
Neki zapadni analitičari podsećaju da američki generali nazivaju Rusiju neprijateljem i naređuju Evropi da odgovori na „vojnu pretnju“, ali smatraju da bi Evropa trebalo da preispita takvu politiku.
Francuski general, stručnjak za geopolitiku i ekonomsku bezbednost Žan-Bernar Pinatel govorio je o tome da postojanje NATO-a ide naruku samo SAD.
„Postojanje NATO-a u sadašnjem obliku i širenje Alijanse na Istok odgovara, pre svega, Sjedinjenim Državama, koje žele da održe distancu između Rusije i Evrope“, smatra Pinatel.
Da je Rusija postala saveznik evropskih zemalja devedesetih godina, ta superalijansa bi bila ozbiljna konkurencija SAD i osporila bi njihovu globalnu nadmoć koju su dobile nakon raspada Sovjetskog Saveza, uveren je on.
Prema mišljenju Pinatela, pretnja od islamizma ponovo je otvorila diskusiju o globalnom liderstvu. Nedavni tragični događaji u Evropi pokazuju Francuzima i drugim saveznicima SAD u NATO-u da ova alijansa nikako ne pomaže Evropljanima da se bore protiv terorističke pretnje.
Prema njegovom mišljenju, savez sa Rusijom i Turskom pomogao bi Evropi da pobedi islamizam.
„Želja SAD da vrate Evropu u atmosferu Hladnog rata realizuje se preko NATO-a i služi interesima Amerikanaca, kao i nedelotvornih i korumpiranih evropskih lidera“, istakao je Pinatel.
Neki zapadni eksperti takođe predviđaju da je, posle „bregzita“ i izlaska Velike Britanije iz EU, moguć i raspad NATO-a. Ako u Velikoj Britaniji i drugde u Evropi dođe do pogoršanja ekonomske krize, građani neće pristati na vojne rashode kakvi su dosad bili. To bi, zauzvrat, moglo da liši NATO mogućnosti da „obuzdava“ Rusiju na istočnom frontu.
