Prema tom dokumentu, „antiukrajinskim“ knjigama u perspektivi mogu biti proglašene sve ruske knjige, uključujući i klasiku.
Ruske televizije, filmovi i serije već su u Ukrajini zabranjeni. Novine su zatvorene. Pevačima i glumcima su zabranjena gostovanja. Ostale su samo knjige. Ali sada će i taj „problem“ biti rešen.
Prvobitno je bilo planirano da se zabrani uvoz svih ruskih knjiga, ali su se knjižari, vlasnici internet prodavnica i organizatori sajmova knjiga pobunili — šta će se u zemlji prodavati, ako ukrajinski izdavači ne budu imali para i mogućnosti da štampaju i objavljuju klasičnu i savremenu svetsku literaturu?! Zbog toga su vlasti odlučile da se fokusiraju na knjige „antiukrajinskog sadržaja“.
U ovom trenutku oko 80 odsto knjiga koje se prodaju u Ukrajini uvezeno je iz Rusije.
Kijevske vlasti računaju na to da će već od januara 2017. za rusku „književnu propagandu“ biti spuštena rampa.
O tome da li knjige sadrže „antiukrajinsku“ tematiku odlučivaće specijalna komisija, koja je ovlašćena da izdaje licence za objavljivanje knjiga ili da, suprotno tome, stavlja knjige na crnu listu. Još, međutim, nije utvrđen sastav komisije koja će se baviti cenzurom i koliko će ona „eksperata“ brojati.
Ruski pisci i izdavači su na tu vest reagovali sa gorkom ironijom. Oni kažu da tu situaciju sa cenzurom i zabranom odlično ilustruje ona Ljermontovljeva: „Sve to bi bilo smešno da nije tako tužno“.
Ruski pisci ističu da ukrajinski čitaoci zaslužuju više poštovanja od strane svojih vlasti i da su građani Ukrajine u stanju da sami rasude i shvate kakvu poruku knjiga koju čitaju nosi.
Neki su podsetili da je do sada oko 400 ruskih filmova i serija zabranjeno u Ukrajini, pa ih takva odluka Kijeva nije iznenadila.
Takođe, oni su ocenili i da su takve zabrane put ka samoizolaciji — „umesto da budu otvoreni i civilizovani oni rade protiv sopstvenih građana, protiv čitalaca“.
Ruski pisci podsećaju da svi građani Ukrajine govore ruski jezik, da je Kijev „ruskogovoreći“ grad i da Ukrajinci vole da kupuju i čitaju knjige na ruskom jeziku.
Ruski pisac Eduard Limonov je, međutim, ubeđen da će zabrana ruske literature u Ukrajini dovesti do toga da ona bude još čitanija.
„Što se tiče zabrane, to je dobro za autore — zabranjeno voće je najslađe. Svi će krijući se čitati“, smatra Limonov, dodajući da je iznenađen što ukrajinske vlasti do sada nisu zabranile „antiukrajinca“ Nikolaja Gogolja.
Limonovu je takođe ostalo nejasno kako će se restriktivne mere sprovoditi, ali je pretpostavio da će svaki čovek na granici biti pretresan u slučaju da postoji sumnja da kod sebe ima „neprijateljsku“ literaturu.
Kijev je i ranije više puta potezao inicijativu da uvede embargo na ruske knjige. Međutim, ove nedelje priču je ponovo pokrenuo potpredsednik Vlade Ukrajine Vjačeslav Kirilenko, koji je izjavio da vlasti spremaju nacrt zakona o zabrani uvoza ruskih knjiga, koje „ne daju ukrajinskom narodu pravo na mišljenje“.
On je takođe rekao i da će se „taj princip primenjivati samo na knjige koje dolaze iz Rusije, dok sve druge zemlje mogu slobodno da izvoze knjige u Ukrajinu, u skladu sa aktuelnim zakonodavstvom“. Drugim rečima, ukrajinski zvaničnik je priznao da ukrajinske vlasti nameravaju da posao obavljaju selektivno i da primenjuju diskriminacione principe isključivo prema ruskom jeziku i ruskoj literaturi.
Očekuje se da bi Vrhovna rada već ovog meseca mogla da razmotri uvođenje embarga.
