Denis Denisov, direktor ukrajinske filijale Instituta zemalja ZND, ugledni ukrajinski politikolog, bio je primoran da u martu ove godine napusti Kijev i preseli se u Moskvu, posle pokušaja Službe bezbednosti Ukrajine da ga mobiliše i pošalje u ratnu zonu, na jugoistok zemlje.
Ukrajinski bezbednjaci su upadali u zgradu Denisova, u po bela dana i po noći stražarili oko nje, uznemiravali komšije, ali ga nisu pronašli. On je u tom trenutku bio u poseti Beogradu.
Cinizam je i u tome što su kijevske vlasti htele da ga pošalju u njegov zavičaj, u Donbas i rodni Donjeck, kako bi zajedno sa ukrajinskom vojskom pucao i ubijao svoje rođake i prijatelje sa kojima je odrastao…
Denisov je utočište pronašao u Moskvi, ali je uprkos svemu početkom ovog meseca ipak uspeo da poseti svoju domovinu i svoj zavičaj.
— Kijev sopstvenim rukama briše Donbas sa karte Ukrajine, kaže Denisov za Sputnjik, sumirajući utiske.
— Život u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici se nastavlja. Pre samo nekoliko dana bio sam u svom rodnom gradu — Donjecku. Pred put sam bio zabrinut šta ću tamo zateći, videti. Međutim, po dolasku mnogi mitovi su se raspršili sami od sebe. Prvo, sam grad je veoma čist, glavni bulevari i ulice su u odličnom stanju, čak je kvalitet puteva bolji nego u prestonici Ukrajine. Drugo, život u gradu se nastavlja: postepeno počinju da rade prodavnice i restorani, biznis se vraća u region. Treće, novo rukovodstvo se aktivno bavi pripremama za jesen, koje se tiču rada školi i univerziteta, kao i grejne sezone. Šta god da se desi sutra, deca treba da uče, a u domovima treba da bude toplo. Glavna tema razgovora u savremenom Donjecku je budućnost grada, a danas žitelji nju vide sasvim drugačije.
Kako danas stanovnici Donjecka vide budućnost svog regiona?
— Ključni momenat je nemogućnost da žive u jednoj državi sa aktuelnim kijevskim rukovodstvom i nacističkim grupama, koje su se odomaćile u Ukrajini. Kao posledica toga, budućnost regiona je za ogroman broj žitelja Donjecka vezan isključivo za Rusku Federaciju. Nakon što se Ukrajina faktički odrekla svojih građana — neprestanim granatiranjem, stvarnom blokadom regiona od strane Kijeva, odbijanjem da isplate plate, socijalna davanja itd. — većini građana postalo je jasno da u ovom trenutku samo Rusija može da pomogne njima i regionu u celini.
Nedavno se pojavila vest o mogućem izdavanju ruskih pasoša žiteljima Donbasa. Kakva je reakcija na tu vest?
— Ta vest je kod građana izazvala veoma pozitivne emocije, jer je Ukrajina i u tom pogledu teritorije DNR i LNR objavila stranim, učinivši nemogućim dobijanje pasoša, izvoda iz matične knjige rođenih, venčanih listova. Kijev sopstvenim rukama briše region sa karte Ukrajine. Govoriti o tome da je Donbas bio i ostao deo Ukrajine je jedno, ali uzeti na sebe odgovornost za sve te ljude, koji već više od godinu dana žive na vojnim položajima, pod policijskim časom i pod konstantnim granatiranjima je drugo, to kijevska vlast ne može sebi da dozvoli, to ne ulazi u njene planove.
Kako se odvija uspostavljanje ekonomskih veza sa Rusijom?
— Uspostavljanje ekonomskih veza sa Rusijom se realizuje prilično teško, iako su određeni napreci u tom procesu vidljivi. Od nedavno je postalo moguće izvoziti proizvode iz DNR i LNR zahvaljujući tome što je donbaske republike priznala Južna Osetija. Sada se kroz tu republiku proizvodi iz Donjecka i Luganska mogu plasirati na rusko tržište i zemlje Carinske unije EAES…
Koji vam je najjači utisak iz Donbasa?
— Najvažnije što sam video u Donjecku je nastajanje nove države, sa svim svojim minusima i plusevima, ali koja nastoji da obezbedi mir i prosperitet u Donbasu. Dokaz da se republike mogu vratiti normalnom životu, iako se ide malim koracima, jeste puno poštovanje Minskih dogovora. Uprkos brojnim komentarima zlonamernika, „Minsk“ nastavlja da funkcioniše. Sledeći rezultati minskih pregovora su dogovori o obnavljanju infrastrukture u Donbasu, posebno o vodosnabdevanju u obnovi železničke komunikacije. Takođe, dve strane su razmenile spiskove o razmeni zarobljenika.
Ipak, i dalje ostaje sporno pitanje povlačenja oružja sa linije fronta?
— Ključni dokument o povlačenju oružja je praktično dogovoren i najverovatnije je da će biti potpisan. Kao što znamo, glavni kamen spoticanja je prilično sporna pozicija ukrajinske strane koja ne želi da povuče oružje kalibra do 100 mm sa četiri tačke, dok predstavnici DNR i LNR insistiraju na povlačenju oružja sa cele linije fronta. Kao što možemo videti, uprkos nizu publikacija u kojima se govori o neefikasnosti i bespotrebnosti sastanaka u Minsku, uprkos povicima „Sve je propalo“ i „Izlaza nema“, uprkos želji nekih političara da zarađuju na tom ratu, ovaj format nastavlja da funkcioniše i donosi korist. Postoji nada da će baš on dovesti do uspostavljanja mira u Donbasu.
