U Moskvi je juče predstavljena knjiga „Domino efekat“, autorke Jelene Ponomarjove, ruske naučnice, publiciste i poznavaoca geopolitičkih prilika na Balkanu, u kojoj ona analizira svetsku politiku na prelazu vekova.
Ponomarjova je govoreći o knjizi rekla da smatra da je glavna domina koja je pala na kraju 20. veka bio raspad Sovjetskog Saveza i socijalizma, koji su potom doveli do opšte degradacije, u kojoj i dalje živimo.
„Sve ono što se dešava na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, sva zverstva koja se čine u ime takozvane Islamske države ili drugih terorističkih organizacija, posmatram kao posledicu pada te važne i krupne domine“, objašnjava autorka.
Sa druge strane, to što su se SAD pretvorile u tako strašnog hegemona koji želi da komanduje ostatku sveta, to je takođe posledica domino efekta. Zato je važno analizirati svetsku politiku na prelasku vekova, kaže Ponomarjova:
„Navikli smo da govorimo o glavnim subjektima međunarodne politike koji imaju svoje određene interese, ciljeve — a to su države. Međutim, danas se na sceni pojavljuju i međudržavne zajednice, strukture različitog oblika, kao deo sistema međunarodnih odnosa. U uslovima globalizacije država, u velikom broju slučajeva država u klasičnom smislu faktički više ne postoji.“
Uloga aristokratskih porodica
Autorka knjige objašnjava da suverenitet kao najvažnija karakteristika državnosti prolazi kroz fazu degradacije, odnosno, kako slikovito kaže: „Kao da istorija gumicom briše tu možda najvažniju karakteristiku državnosti, a primer za to je EU kao naddržavna tvorevina, koja je i nastala tek pošto je došlo do postepenog ukidanja državnosti i suvereniteta svake članice“.
Problem degradacije suvereniteta i pitanje državnosti kao najvažnije karakteristike države može se jednostavno objasniti činjenicom da od približno 200 zemalja koje su predstavljene u okviru UN, samo jedna trećina zapravo ima sve karakteristike države, a tu najpre mislim na slobodu i sposobnost da samostalno donose odluke i brane svoj suverenitet.
Umesto država, smatra naučnica, na međunarodnoj sceni se pojavljuju drugi subjekti koji imaju apsolutno drugačije interese — to su na prvom mestu transnacionalne korporacije ili naddržavni subjekti poput Međunarodnog monetarnog fonda. Ovi novi igrači, subjekti na međunarodnoj sceni, apsolutno neće štiti interese nijedne države, već isključivo sopstvene.
Jelena Ponomarjova ukazuje i na važan momenat koji se namerno prećutkuje, a to je uloga aristokratskih porodica i finansijskih klanova, od kojih neki još od 12. veka postoje i kroje mnoge sudbine.
„Mnogi naučnici, istoričari, ekonomisti ukazuju na činjenicu da ako poredimo 1700. i 2015. godinu, ključnih razlika nema. Naime, i onda i sada jedan procenat ukupnog svetskog stanovništva zapravo vladao ukupnim nacionalnim bogatstvima. I o kakvoj demokratiji onda uopšte govorimo“, pita se autorka. Ona dodaje da čak ovde i ne govori o klanovima i nekim novim formama državnosti poput takozvane Islamske države kojom, očigledno, ne upravljaju samo sumanuti kasapi, već vrlo pametni ljudi koji i kontrolišu delatnost ove grupacije.
Uloga Rusije u savremenom svetu
Ponomarjova dodaje da ipak danas, kao i ranije, Rusija ostaje važan subjekat svetske politike: „Nijedna spoljnopolitička odluka se na globalnoj sceni ne može doneti bez uzimanja u obzir ruskog faktora. I bez obzira što se i dalje govori kako je Rusija bila slaba 1999. godine, kada je počelo bombardovanje Jugoslavije, i da je najviše što je mogao da uradi Primakov bilo okretanje aviona iznad Atlantika — kao neko ko je ceo svoj profesionalni život posvetio izučavanju Balkana, tvrdim da je zapravo sve bilo mnogo složenije i strašnije. Realna politika ima vrlo neprijatan ukus, miris i boju“.
„Naravno, govoreći o budućnosti evroazijskih integracija, želela bih da navedem gotovo proročke reči Aleksandra Nevskog: ’Moramo graditi jaku odbranu na Zapadu i tražiti prijatelje na Istoku‘. Odbranu na Zapadu već i gradimo u pravom smislu te reči, a na Istoku stvaramo saveznike koji nam bez lažnih iluzija mogu dati određenu snagu i poverenje“, zaključuje Ponomarjova.
Budućnost Balkana
Za Sputnjik, autorka knjige kaže i da će Balkan kratkoročno i srednjoročno prolaziti kroz vrlo ozbiljne promene i objašnjava to migracionim tokovima i pritiscima koje će trpeti balkanske države, inače oslabljene rastom nezaposlenosti.
Drugim rečima, iako će socijalno- ekonomski faktori najviše dolaziti do izražaja, važno je i to što Balkan nije samo deo Evrope, već važna geostrateška tačka u globalnim razmerama.
„Stoga sva balkanska pitanja imaju veoma veliki politički značaj. Svaka kriza u Evropi se najpre oseti na Balkanu, koji je i dalje bure baruta i gde vrlo lako može ponovo buknuti novi oružani sukob“, ne krije zabrinutost naša sagovornica.
Na pitanje Sputnjika vidi li neke pozitivne tendencije, Ponomarjova je skeptična ali dodaje:
„Ipak, na horizontu se nazire transformacija svetske situacije kada će Rusija biti u mogućnosti da predloži neki novi integracioni projekat. To će pre biti neka vrsta ekonomskog, a ne teritorijalnog saveza. Rusija neće nuditi strukturu poput EU, već čvršću ekonomsku saradnju putem otvaranja zajedničkih preduzeća.“
Izgleda ipak da političke elite za to nisu spremne i rešenost crnogorski vlasti da uđu u NATO govori u prilog tome.
„Razumem i srpske političare koji redovno govore o evropskom putu Srbije. Ipak, očigledno je da Evropa neće pomoći Balkanu“, zaključuje Ponomarjova.
