Točijeva, specijalna savetnica za Strategiju spoljne i bezbednosne politike visoke predstavnice Federike Mogerini, na konferenciji „Globalna strategija spoljne i bezbednosne politike Evropske unije i Zapadni Balkan“, koju je organizovao Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, rekla je da su u Strategiji naglašene realistične procene koje ukazuju na zajedničke interese, mogućnosti i izazove.
„Želeli smo to da naglasimo u strategiji, pa smo spominjali oblasti migracije, povezanosti, energetike, da je Zapadni Balkan naše ’strateško prednje dvorište‘“, rekla je Točijeva.
Ta pragmatična procena situacije, rekla je ona, mora da bude nešto čemu pristupamo principijelno, i zato Strategija predviđa strogo uslovljavanje u kojem moramo da znamo tačno i precizno dokle se stiglo u realizaciji preduzetih obaveza.
„To se neće dogoditi preko noći, ali, do vremena priključenja Srbije EU, Unija će se sigurno radikalno promeniti, što će možda i olakšavati neka naredna proširenja“, ocenila je Točijeva.
Ona je podvukla da EU mora da se postara da proces proširenja daje rezultate koje će građani moći da osete.
„Kada je reč o Zapadnom Balkanu, Unija mora bolje, brže i odgovornije da reaguje na situacije, da bude fleksibilnija i adekvatnije reaguje na potrebe ljudi na terenu. Moramo da budemo čvršće povezani“, rekla je Točijeva.
Ona je dodala da se predstavljanje Globalne strategije, 29. juna u Briselu, poklopilo sa odlukom građana Velike Britanije na referendumu da ta država istupi iz Evropske unije i konstatovala da je u trenutku potencijalne dezintegracije Evropa pokazala da EU može da bude jedinstvena.
„U spoljnoj politici, uprkos postojanju mnogo različitih mišljenja, mnogo smo više ujedinjeni nego, primera radi, u pitanjima ekonomije ili problematike azila“, rekla je Točijeva.
Ona je objasnila da je to oblast u kojoj su svi jedinstveni i u kojoj evropski projekat može da se revidira i pomeri na viši nivo.
Točijeva je dodala da je proces izrade Strategije bio ekstremno intenzivan, jer je visoka predstavnica Federika Mogerini bila jasna da nije reč samo o kreiranju dokumenta, već o strateškom promišljanju koje vodi ka njegovoj izradi.
„Da bi to bilo smisleno i urađeno kako valja, ne sme da radi samo šačica ljudi, već skup aktera unutar EU i van nje“, rekla je ona.
Natali Toči je istakla da EU nije želela da Strategija ima odbrambeni karakter, da zatvori granice, već da nađe drugačiji duh, da bude strategija koja zahteva aktivan angažman.
„Termin koji obuhvata ovu filozofiju je principijelni pragmatizam, što znači da sagledavamo svet onakvim kakav jeste, a ne onakvim kakav bismo želeli da bude, da gledamo šta možemo kao Evropljani da uradimo“, rekla je Točijeva.
