Štejnhefel na svom sajtu „Blokada Fejsbuka — zida srama“ objavljuje i dokumentuje sporne operacije na ovom internet portalu.
„Postoji, na primer, video-klip u kom se prikazuje kako psa dižu u vazduh. Ovaj klip je imao 200 hiljada pregleda i Fejsbuk je odbio da ga ukloni. Hvala bogu, pošto se pojavio ovaj klip na našem sajtu, Fejsbuk ga je nakon nekoliko dana uklonio“, objašnjava advokat svrhu svog sajta.
Politički pritisak se izražava, po mišljenju nemačkog pravnika, posebno u određenim temama.
„To se dešava, čini mi se, u slučaju kritike migracione politike, kritike naseljavanja izbeglica u Nemačku, ali i u slučaju nekih konzervativnih stavova“, kaže on.
Bitnu ulogu, po Štejhefelovom mišljenju, mogu da igraju i određene predrasude koje imaju urednici portala.
„Ako tamo, na primer, radi 200 studenata koji imaju pravo da čine šta žele, oni će verovatno pre ostaviti objave ’zelenih‘, odnosno pristalica ekoloških pokreta, nego na primer objave desno orijentisanih partija. A i jedni i drugi mogu da objavljuju šta god žele dok je to u okvirima zakona“, kaže on.
Advokat kritikuje sam govor mržnje (hate speach) i smatra da je ta pojava krajnje neproduktivna:
„Percepcija govora mržnje mi se uopšte ne sviđa, jer razvodnjava diskusije i odvlači od glavne teme izvodeći neke pojmove kojima uopšte u takvim debatama nije mesto. U Nemačkoj je, na primer, zabranjeno raspirivanje međunacionalne mržnje, vređanje i širenje tračeva. A sve ostalo — ako nije vređanje ličnosti — dozvoljeno je, i prema odredbama ustava vodi se kao izražavanje sopstvenog mišljenja. Mešanje u to pravo, kategorijama kao što je mržnja, nije legalno i dovodi do toga da se kod ljudi stvara nesigurnost i da oni na kraju uopšte ni ne znaju šta smeju da govore. U takvom opštem trendu, to će dovesti do poslušnosti i prihvatanja onih pojmova koji su samo nekima korisni, ali i do ograničavanja onoga šta se uopšte može govoriti“, zaključuje Štejhefel.
