O tome zašto u MUP-u Srbije ne postoji sektor koji se bavi ovom temom, da li se sekte kriju iza brojnih nevladinih organizacija koje su registrovane u našoj zemlji, i o mnogim drugim pitanjima u radio-emisiji „Sputnjik intervju“ razgovarali smo sa sektologom Slađanom Mijaljevićem.
On kaže da su poruke „lovaca na duše“, koje su se po Srbiji najintenzivnije širile devedesetih godina, ali su i dalje prisutne, najčešće usmerene na najosetljivije društvene grupe, s komplikovanom životnom problematikom.
Da li postoje zvanični podaci o tome koliko sekti trenutno deluje u Srbiji?
— Ne postoje, pre svega zato što niko iz države ne želi da uradi taj posao. I to je tako poslednjih 30 godina. Postoje samo podaci u pojavnom obliku — kada neka organizacija sektnog tipa organizuje neko predavanje ili napravi neki skandal na groblju, poruši spomenike ili izvede neke rituale, onda Odeljenje za javni red i mir pri policiji takve događaje zabeleži. Ali statistički podaci koje vodi neko ministarstvo ili sekretarijat apsolutno ne postoje.
Dakle, ne postoji odeljenje pri MUP-u koje se bavi sektama?
— Ne. Svaki pokušaj dobronamernih ljudi koji su radili na važnim državnim funkcijama, pa čak i u Ministarstvu policije, da naprave takvo odeljenje — makar i sa dva-tri zaposlena — uvek su bili sprečavani. Nikada nije dobijena dozvola da se takvo odeljenje formira.
Razlozi zbog kojih se to događa leže u činjenici da je rad sekti u službi novog svetskog poretka — one, jednostavno, porobljavaju svet. To je četvrti nivo porobljavanja određenog naroda i države: prvo krenu politički, zatim ekonomski, onda vojno, i na kraju duhovno. Jednostavno, cilj je napraviti „robnu kuću“ sa što više verskih proizvoda, i ponuditi ih što većem broju ljudi. Na taj način se razbija versko jedinstvo naroda. Tako smo mi, pre desetak godina, imali 500-600 političkih partija i oko 300 sektnih organizacija. Kada ste toliko usitnjeni i razapeti između toliko ideja i pogleda, onda je veoma teško da se oduprete zajedničkom neprijatelju.
Kada pogledate šta se na ovom podneblju desilo u poslednjih 30 godina, jasno vam je da je to sve bilo u službi određenih centara moći. Centri moći preko svojih diplomatskih predstavništva vrše strahovit pritisak na ljude koji vode državu — tu mislim na sve dosadašnje režime. Pritisci dolaze iz američke, nemačke, francuske i britanske ambasade. Dokaz za to je i ono što se desilo 2010. godine — da je desetak sektnih organizacija priznato za zvanične verske organizacije. Iako nikada nisu ispunjavale uslove po zakonu koji je na snazi od 2006, postale su verske organizacije, a to je učinjeno pod pritiskom različitih visokih diplomata. Poznato je koliko se američki ambasador Majkl Polt zalagao da mormoni postanu verska zajednica.
Da li broj sekti u Srbiji iz godine u godinu raste?
— Sada se sektne organizacije priznaju kao verske i zato imamo opadanje broja sekti. Zapravo, sve ono što se ′90-ih godina pojavilo u Srbiji opstalo je i u međuvremenu ojačalo. Jedino što je njihov rad na terenu sada prisutan u znatno manjem obimu nego ′90-ih godina.
Da li se sekte kriju i iza nevladinih organizacija?
— To jeste jedna od maski njihovog delovanja. Svaka ozbiljnija sektna organizacija ima određeni broj ljudi koji se bavi naučnim radom, humanitarnom pomoći, medijskim delovanjem… Povremeno imaju i svoje predloge za predsednike Akademije nauka. To su sve maske za prikrivanje njihovog delovanja, i zbog toga mnogi ljudi tek kroz određeno vreme saznaju da je neko zapravo član sekte. A da ne pričam o njihovim trgovinskim lancima — tipa multilevel marketinga, trgovine od vrata do vrata… Jedna sekta se čak krila i iza oglasa za besplatno učenje engleskog jezika.
Na svetu postoji veliki broj različitih sekti, ali najopasnije su svakako satanističke?
— Velika je zabluda da su satanističke sekte najopasnije. One to jesu u pojavnom obliku, ali su zapravo u gornjem proseku opasnih sekti. Da bi se realizovalo tzv. ritualno ubistvo, potrebno je da prođe mnogo vremena da bi neko nekoga žrtvovao, ili bio „uspešna žrtva“. Potrebno je da prođe cela jedna decenija, i da ta osoba bude pod uticajem satanističke sekte — a podaci pokazuju da se u satanističkim sektama prosečno ne ostaje više od nekoliko meseci. Takođe, satanistička ubistva se dešavaju jednom u nekoliko godina. Ali šta ćemo, recimo, sa Jehovinim svedocima, koji odbijaju da prime transfuziju krvi? Znate li koliko je ljudi u Srbiji u poslednjih 30 godina umrlo zato što su odbili da prime transfuziju krvi? Po meni su to mnogo opasnije stvari.
Opširniji razgovor sa sektologom Slađanom Mijaljevićem možete čuti u našoj radio-emisiji „Sputnjik intervju“ (snimak u prilogu).
