Ministri spoljnih poslova država-članica NATO-a su 2. decembra prošle godine doneli odluku o upućivanju poziva Crnoj Gori da postane članica ove alijanse. O punopravnom članstvu odlučivaće se tokom naredne 2017. godine.
Svakako, NATO je tema i predstojećih parlamentarnih izbora zakazanih za 16. oktobar, pa smo istraživali šta gubi, a šta dobija Crna Gora eventualnim učlanjivanjem u NATO, ali i šta eventualnim prijemom Crne Gore u članstvo dobija, a šta gubi NATO.
Promena genetskog koda
Crna Gora bi prema mišljenju Matije Nikolića, novinara iz Crne Gore, najpre izgubila dostojanstvo i poštovanje kao država zbog toga što je NATO pre samo 15 godina bombardovao i uništavao joj ne samo vojnu, već i civilnu infrastrukturu.
„Tada su u Crnoj Gori ginuli vojnici, ali su ginuli i civili, ginula su deca. Većina građana ove države je protiv ulaska u NATO i ukoliko bi do toga došlo, i to je možda jedno od najvećih negativnosti, jeste da se Crnoj Gori i njenim građanima mogu nametnuti rešenja koja oni jednostavno nisu u stanju da odbiju“, tvrdi Nikolić za Sputnjik.
Sličnog stava je i analitičar iz Beograda Aleksandar Pavić, koji smatra da bi Crna Gora prvo izgubila svoj identitet i dušu, odnosno ono što ju je činilo srpskom Spartom i napravila bi od nje praktično nešto novokomponovano.
„Crna Gora je novija srpska država koja je stekla svoj identitet upornom borbom da ostane nepokorena bar u nekom delu, makar i po čukama. To je bio identitet Crne Gore, koji je bio vezan za srpstvo. Ovo bi bila promena njenog genetskog koda. Bilo bi promena njene matrice“, kategoričan je Pavić.
I pored ogromne kampanje crnogorske vlasti, napominje Matija Nikolić, raspoloženje prema NATO-u u Crnoj Gori se vrlo slabo podiže. Posebno bolna činjenica, ističe on, jeste da Crna Gora ulaskom u NATO praktično potpuno menja svoj odnos prema Rusiji.
Nikolić podvlači da bi u geostrateškim igrama koje su NATO-u potrebne, jer dolazi na teritoriju Balkana i pokušava da čitavu tu teritoriju poklopi, Crna Gora morala da bude, pa čak i vojno, konfrontirana prema Rusiji.
To bi bilo posebno teško za Crnu Goru koja je poznata kao prijatelj Rusije i koja Rusiju doživljava kao svog viševekovnog i prijatelja, i zaštitnika.
Jedino glavaši na dobitku
Što se tiče eventualnog dobitka Crne Gore ulaskom u Svernoatlantski vojni savez, Nikolić je i tu skeptičan. „Ono što NATO promoteri govore da bi dobili jeste eventualna stabilnost i moguće investicije, takođe i odbranu. Međutim, vidimo da NATO članice imaju dosta problema u tom smislu, tako da prosto ne verujem da bi moglo da se desi da Crna Gora na taj način pojača svoju bezbednost“, dodaje Nikolić.
Crna Gora bi, prema mišljenju Aleksandra Pavića, ulaskom u NATO dobila ono što bi dobile njene vlasti, to jest neku vrstu dodatnog legitimiteta kod svojih zapadnih pokrovitelja i verovatno neke nove pogodnosti koje dolaze sa tim članstvom.
„Običan svet bi dobio nešto malo ekonomske aktivnosti, ali mnogo više one nepoželjne u smislu najezde prostitutki koje prate dolazak NATO vojnika u svaku zemlju, porast trgovine drogom, porast kriminala, porast incidenata“, tvrdi Pavić dodajući da bi to opet otuđilo Crnu Goru od prirodnog srpskog etničkog prostora i dodatno komplikovalo i otežalo komunikaciju i veze sa Srbijom i sa Rusijom.
Srbija u NATO ćilimu
Eventualnim prijemom Crne Gore u svoje punopravno članstvo, NATO može, prema mišljenju sagovornika Sputnjika, malo šta da izgubi. Matija Nikolić ipak naglašava da bi činjenica da članica NATO-a može postati država u kojoj bi raspoloženje u društvu bilo antinatovsko, donela samo tenzije.
„Većina građana Crne Gore i dalje ima veoma emotivan odnos i prema NATO-u, i prema Rusiji, i samim tim se te tenzije ulaskom Crne Gore u NATO neće moći smirivati. Čak bi se još više zatezale“, podvlači Nikolić.
S druge strane, prema oceni Aleksandra Pavića, NATO bi ulaskom Crne Gore dobio puno, pre svega na psihološkom planu, zato što bi prijemom još jedne članice pokazao da njegovo postojanje ima smisla, da se širi i da su „glasine o njegovoj smrti preuranjene“. Takođe, dodaje Pavić, NATO time dodatno okružuje jedinu rupu u ćilimu — Srbiju. Time bi hranio propagandu i u samoj Srbiji da je u okruženju NATO država, da joj nema druge nego da se tome prikloni.
„Svakako, u nekom, ne daj bože, budućem ratu koji bi NATO započeo protiv Rusije, otežavao bi ruski kontraudar. Jednostavno, Crna Gora bi morala da bude tretirana kao neprijateljska teritorija“, zaključuje Pavić.
Dakle, NATO ulaskom Crne Gore ne bi ništa izgubio, a mnogo bi dobio, dok bi Crna Gora previše izgubila, a ne bi ništa dobila.
