Evropska unija drži glavu u pesku, pravi se gluvonemom kada je antisrpska politika u pitanju, odgovaraju filozofski, kao dalaj lame sa Tibeta. Tako je, u najkraćem, šef srpske diplomatije Ivica Dačić okarakterisao odgovor predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera.
Dačićevi komentari povodom odgovora zvaničnika EU na žalbe, koje iz Srbije dolaze povodom rasplamsavanja antisrpstva u regionu, najbolje odražavaju razočaranost srpskih vlasti odnosom EU prema šovinističkim ispadima hrvatskih i bošnjačkih političara.
Zahvaljujući birokratskom jeziku, zvaničnici EU pokušavaju da budu neko ko ne podržava nijednu od strana u bilateralnim sukobima, kaže potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.
„Mislim da je ovde reč o upotrebi birokratskog jezika sa ponavljanjem brojnih obaveza kojih kandidati za članstvo u EU, kao i države-članice treba da se pridržavaju“, objašnjava Đukanović.
Ne postoje jasni mehanizmi pomoću kojih Brisel može da utiče na ponašanje svojih članica, nastavlja Đukanović. To se videlo i u ranijim slučajevima, na primer, u odnosima Mađarske i nekih njenih suseda.
„Pismo koje smo dobili otprilike je maksimum onoga što može da se očekuje od administracije u Briselu“, navodi Đukanović.
Hrvatska će uvek koristiti prednost članstva u Uniji i to ne samo prema Srbiji, kaže on.
„Ovih dana vidimo da se slično ponaša i prema BiH, možda u perspektivi oko nekih teritorijalnih sporova i sa Crnom Gorom. Dakle, to je nešto što svaka država koja je već članica koristi u odnosu na one koje to nisu. Recimo, slučaj između Slovenije i Hrvatske, gde je Slovenija nekoliko godina produžavala evropski put Hrvatske do punopravnog članstva“, podseća Đukanović.
Sa druge strane, treba imati u vidu da postoje diplomatski i paradiplomatski kanali u kojima države unutar sistema EU imaju jaču ulogu i uz pomoć kojih određene države mogu da okončaju sporove članica EU sa onima koje to žele da postanu, zaključuje Đukanović.