Dačić je ponovio da Srbija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i pozvao zemlje koje to nisu učinile da ostanu pri svom stavu, dok je zemlje koje su priznale Kosovo podsetio da je KIM deo teritorije Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN.
„Imajte na umu da je podrška međunarodne zajednice ključna za uspeh dijaloga Beograda i Prištine. Svaka moguća promena stava država koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova bi negativno uticala na dalji konstruktivan pristup strana u dijalogu i na implementaciju dosad postignutih dogovora. To je ono što tražimo“, rekao je srpske šef diplomatije.
Dačić je kritikovao delove izveštaja koji se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), povratak i položaj srpske i drugih manjinskih zajednica, rekavši da ti problemi nisu predstavljeni na adekvatan način.
On je podsetio da je postizanje Briselskog sporazuma imalo za cilj institucionalnu zaštitu srpske zajednice na KIM kroz ZSO, čime bi se ona suštinski nadovezala na Rezoluciju 1244.
„Umesto da njeno formiranje bude centralno pitanje koje je moralo biti sprovedeno što hitnije, ona je postala predmet političkih ucena“, rekao je Dačić.
On je ukazao da su iz izveštaja UN i ovog puta izostavljene reference na položaj srpske i drugih zajednica južno od Ibra, gde živi većina srpske zajednice, i naglasio da nisu i ne mogu biti svi problemi vezani isključivo za područje severno od Ibra.
„Način na koji se u izveštaju pominje konceptualni dokument prištinskih vlasti koji se tiče povratka, stvara lažnu sliku da se u Prištini na planu povratka nešto ozbiljno radi, ali dosadašnja iskustva daju osnova za opravdanu sumnju u tom pogledu“, dodao je Dačić.
Spajanje odeljka o vladavini prava sa ljudskim pravima u strukturi Izveštaja učinilo je da sa radara potpuno nestane aspekat ljudskih prava pripadnika manjinskih zajednica, naglasio je šef srpske diplomatije.
On je dodao da je od administrativnih i pravnih prepreka do odsustva bezbednosti, pitanje povratka neraskidivo povezano i sa pitanjem pravno-imovinskih sporazuma.
„I ovom prilikom ističem poraznu činjenicu da je održivi povratak ostvarilo tek oko 4.000 lica“, rekao je Dačić, ocenivši da je ostvareni povratak „zajednički neuspeh“ svih aktera uključenih u ovo pitanje.
Nedopustivi su i brojni slučajevi napada i uništavanja srpskih objekata, istakao je on.
Izveštaj, kako je upozorio, samo u jednoj rečenici navodi da je zabeleženo 86 incidenta napada na pripadnike srpske zajednice, a izostaje prikaz institucionalnog reagovanja, tužilaštva, policije i pravosudnih organa.
„Krajnja i najopasnija posledica ovakvog pristupa je navikavanje svih, uključujući međunarodnu zajednicu, na faktičku nekažnjivost za krivična dela počinjena protiv Srba i drugih nealbanaca“, naveo je Dačić.
On se osvrnuo i na pitanje terorizma, napominjući da je bezbednost na Kosovu i Metohiji uvek bila nestabilna.
„Radikalizacija političke klime i pogoršanje bezbednosne situacije usled jačanja političkog i verskog ekstremizma samo su pojačali tu nestabilnost. I izveštaj pred nama sadrži reference o borcima Islamske države poreklom sa Kosova i Metohije. Kosovski Albanci su procentualno, u odnosu na broj populacije, najzastupljeniji u redovima ove terorističke organizacije. O zabrinjavajućim posledicama ovakvog stanja suvišno je i govoriti“, rekao je on.
Dačić je upozorio i da predstavnici Prištine na sednicama SB UN već duže vreme iznose grube neistine i bave se propagandnim lažima.
Prošli put smo čuli da je kosovskim Albancima bilo zabranjeno da igraju fudbal, pa bi se moglo pomisliti da je to u nekoj zemlji pod kontrolom DAEŠ-a, rekao je Dačić.
„Međutim, u vreme Miloševića, njihov fudbaler Fadilj Vokri je odlučio da pređe u fudbalski klub Partizan čiji je i danas navijač. Da li vam zvuči verovatno da neki fudbaler koga navodno zlostavljaju, diskriminišu i prebijaju zato što je pripadnik manjine, nastupa u reprezentaciji te zemlje i godinama igra za klub iz glavnog grada te zemlje?“, upitao je on.
Prema njegovim rečima, jedna od mantri je i da su Albanci bili lojalni građani Jugoslavije dok se nije pojavio Milošević.
„To je još samo jedna teza koju plasiraju u cilju pridobijanja podrške za etničko čišćenje koje sistematski sprovode na Kosovu“, naveo je Dačić.
„Međunarodne organizacije su nažalost imale ulogu u ovom procesu“, rekao je on, podsetivši na svedočenje bivšeg šefa misije OEBS-a Vilijema Vokera o navodnom masakru u Račku, koje je poslužilo kao izgovor za NATO bombardovanje.
On je ukazao da kosovska predstavnica Vljora Čitaku na sednicama uvek govori o genocidu i etničkom čišćenju, što je, kako je istakao, još jedna laž.
„Istorija još ne pamti takav ’genocid‘ posle kojeg pripadnika naroda koji je izvršio genocid ima 10 puta manje, a onog koji je navodno žrtva genocida znatno više“, rekao je Dačić i ukazao da su, od 427 naselja, Srbi proterani iz 311.
„Statistika je strašna i porazna“, naglasio je on i naveo da je u Prištini 1981. godine je bilo 43.875 Srba, a prema popisu iz 2011. samo 430.
„To je 100 puta manje. Pa kakav je to genocid, zločin i etničko čišćenje nad Albancima?“ upitao je on.
„Ovo je realna slika o Srbima na Kosovu. A propagandne parole prepuštam drugima“, zaključio je Dačić.
Prama njegovim rečima, Srbija će, u interesu regionalne stabilnosti i što boljih srpsko-albanskih odnosa, nastaviti dijalog Beograda i Prištine.
„Nastavićemo politiku mirnog rešavanja konflikata, odgovorni pristup normalizaciji odnosa i puno sprovođenje usaglašenih dogovora u Briselu“, kazao je šef srpske diplomatije.
Pitanje Kosova i Metohije je mnogo više od teritorijalnog i pitanja nacionalnog identiteta, ono je tačka na kojoj će se dugoročno definisati srpsko-albanski odnosi od kojih zavisi stabilnost i ekonomska perspektiva čitavog regiona, rekao je šef srpske diplomatije, istakao je on.
Bez obzira na čest nedostatak konstruktivnosti druge strane, nastavićemo da posvećeno radimo na poboljšanju odnosa, rekao je Dačić.
„Ne želimo da situacija na Kosovu i Metohiji bude latentna pretnja stabilnosti i napretku Srbije i regiona, i zato ćemo predano raditi na mirnom rešavanju nesuglasica“, zaključio je Dačić.
